• Cabernet – šampion, a iz Banata

    January 28, 2014

    Tags: , , , , , , , , ,
    Posted in: Nagrade, Vinograd, Wine

    (na takmičenju “Najbolje vino Srednjeg Banata 2013”, vino Cabernet Sauvignon 2011, Podrum SOMOGYI, proglašeno je za apsolutnog pobednika)

    Svašta! – reče uvaženi enolog – šta mi napričaste. U Banatu ne može uspeti sorta poput Cabernet Sauvignon-a! Ona traži više sunca, kasno dozreva, ne trpi kišne hladne jeseni, vlažno tlo, hranjivom bogata zemljišta… Kažu, za ravnice Banata je slankamenka ili bele sorte, poput rizlinga, a od crvenih jedino možda portugizer. Cabernet hladnih ravnica je pun metoksipirazina, jedinjenja koja daju vinu ukus zelene babure (paprike), trave, zemlje, kuvane špargle, zelenog bibera, a pri tome je to vino slabo i “liht”, nema jačinu, nema boju, štrče oštre kiseline i još oštriji tanini…

    Ima tu istine. I sam sam probao bezbroj takvih Caberneta, i opis bi bio, baš kao što je gore izrečeno. Pri tome ni traga o specifičnoj aromi crne ribizle, šumskog voća, šljive, itd. Da mi nisu rekli, nikad ne bi prepoznao sortu. I ne samo kod nas, u Banatu. Pre neku godinu na studijskom putovanju po Austriji, degustirao sam u jednoj zadružnoj vinoteci “dežurno” vino. Dežurno vino se određuje kod njih tako, što svakog dana neko iz zadruge postavi svoj uzorak vina na besplatnu javnu degustaciju. Taj dan je bio Cabernet, koji je bio očajan, upravo zbog metoksipirazina. Bio je to loš dan za mene.

    Ne jednom sam slušao cenjene profesore naših univerziteta, gde nam savetuju, da se klonimo Caberneta. Nije za nas. Prošle godine u Aradcu, gde je i naš vinograd, sadio se nov vinograd, i vinogradar se opredelio za uvozne kaleme. Predstavnik ugledne talijanske firme, je preporučio nekoliko sorti, među kojima čak i Marselan, pri čemu je posebno naglasio da Cabernet nikako ne savetuje – nipošto severnije od Niša!


    I tako, pametan bi se učio na tuđim greškama, međutim, meni ne da đavo mira, ja baš obožavam Cabernet, pa sam 2005 prvo zasadio baš Cabernet Sauvignon, (tek posle i druge: Cabernet Franc i Merlot, opet iz familije bordovskih sorti), baš ovde u Srednjem Banatu, na “severu”, kako pametni pametuju. Da li sam pogrešio? Gluposti. Pa naravno da nisam. Ne bi bio toliko siguran u svoju odluku, da pre toga nisam okusio i naučio šta je vrhunski Cabernet u Seksardu, u Mađarskoj. Tamo, (dakle još severnije od Bečkereka) ono je vodeća sorta vinogorja. Drugo, dugogodišnje moje iskustvo obožavanja vina iz Čoke, prvo Merlot, a zatim i njihov Cabernet, pružali su dokaz, da i u Srednjem Banatu, barem u oblasti potisja, može da uspeva ova sorta. Jer, naravno, sever je negde drugde, gospodo. Ovo je jug karpatske kotline, regija sa najviše sunčanih sati i najvećom temperaturnom sumom sunčevog zračenja u celoj dolini. A tamo, preko Dunava počinje sever za Balkan, i možda tamo i važi pravilo, da i nije najbolji dom za Cabernet. Tako ja mislim, i pomalo to povezujem i sa neumornim insistiranjem na sadnju autohtonih sorti poput prokupca ili tamjanike. Zato, što gospoda opet gledaju državnu a ne geografsku granicu. Ako je to zbog groznice patriotizma, koji je i dalje u modi, opravdavam, ali sve na svoje mesto. Jer kod nas, recimo prokupac, jedva nakupi 18% šećera, bude sa velikim grozdovima, sa puno kiseline, pravo stono grožđe. Zašto da ne! Jer vino od njega baš i nije takmičarsko, jedino naš banatski šiler oplemenjuje svojom začinskom aromom. Jer, kao što već rekoh: autohtona sorta ovog dela Banata je trska. I zato svi mi, koji krećemo u eksperiment zvani Cabernet, Merlot ili čak Prokupac, tek stvaramo tradiciju, i istorija će pokazati da li smo bili u pravu ili ne. Priča o Muskat Krokanu na Bisernom ostrvu (ali ne ona o brendomaniji i isključivosti), priča o Merlotu i Cabernetu u okolini Čoke je danas već pomalo istorija i dokaz o opravdanosti.

    Još jedno moje iskustvo vezano za uslovljenost sortimenta za datu regiju, gde opet popuje u svemu tradicija, jeste Kadarka. Radeći u Seksardu, pio sam izvanredna vina od ove sorte, koja je navodno u vreme rimljana sa Fruške gore dospela u Alisca-u, kako se tada zvao grad Seksard. To vino je imalo pored svoje začinske note i gustinu, tanine i snagu poput Shiraz-a. Kasnije, degustirali smo kod kuće čak različita godišta Seksardske Kadarke poznate vinarije Takler, sa potpunim razočarenjem: polu providno lagano vince, više šiler nego crveno. Pomislio bih, da u stvari sam ja pobrkao lončiće kada sam onomad u Mađarskoj uživao u vinima, pio sam njihova vina u malim podrumima, ovo je zvanična forma, ova Taklerova Kadarka je u stvari brend, koji treba da naučimo. Ne prihvatam tu tezu. To je, kao kada od Caberneta načinimo roze, pa naravno, da je drugačiji, šta više, to i nema veze sa bordovskim vinima. Ali tu je i Kadarka iz Arada – rumunski deo Banata. Naročito Ménesi Kadarka, Vinarije Balla (Wine Princess). Gusto, skoro crno, aromom džema od višanja, šljive, baršunastim taninima i čarobnim bukeom – ponovo me vraća sećanjima na Seksard. Daklem: ne postoji jednoznačno pravilo.

    Ali, pošto jedan (od mnogih) Cabernet-vinograda, u Srednjem Banatu, već drugi put daje šampionsko vino (u prvoj, devičanskoj berbi 2008, i sada berba 2011), pitali su me, kako to postižem? Vino puno ekstrakta, nešto blažim kiselinama, izrazitom aromom crne ribizle, kažu da je “karakterno”, donosi zlatne medalje sa svih takmičenja, a ocenjivači ne veruju da je grožđe ovog vina iz ovih krajeva.

    Kako to postižem?

    Poštujem pravila. Pre svega, samo jedan kilogram po čokotu – znači dve berbe, jedna zelena, kada se kida višak plodova. Zatim, zelena rezidba, rigorozno proređivanje krošnje. Zatim defolacija: kidanje listova, da bi grozdovi bili direktno osunčani. Ovu operaciju osporavaju mnogi autori, navodeći argument, da su listovi zapravo proizvođači šećera. Tačno, ali je sunce najbolji procesor za sagorevanje metoksipirazina u zrnu. Toliko u vinogradu. Berba, naravno probrana, u drvene gajbe, odvajanje peteljki, najmanje 28 dana maceracije nakon alkoholne fermentacije, i naravno sledi hrast, maturacija u barrique buradima u podrumu. Najmanje 12 meseci.

    Cilj je postignut, imam to što sam oduvek želeo. Vinograd daje prvi uslov: od dobrog grožđa vinar može da napravi dobro ili loše vino, ali od lošeg grožđa može samo loše vino.

    Idemo dalje.

  • Leave A Comment

    Mail (will not be published) (required)

    *