Somogyi Pincészet / Podrum Somogyi
Családi pincészet / Porodični podrum
-
Author Archive
BARRIQUE – U čemu je tajna?
Moda, ili stil vina? Rekao bih: i jedno i drugo. Činjenica je, da sam godinama probajući razna vina ustanovio da mi prija ukus hrasta u vinu, a kasnije sam se oduševio, pa i zaljubio u arome barika. Danas za mene je to pečat kvaliteta, i uvek novi doživljaj, kada degustiramo.
Koliko je to bila atrakcija pre desetak godina, toliko je to danas deo uobičajenih postupaka da se dobije u kvalitetu, i da se dodvori profinjenom ukusu kupaca vrhunskih vina. Danas možemo naći boce sa etiketama, gde je sasvim malim slovima, uzgred navedena činjenica da je vino odležavalo i u barik buradima. Jedno se međutim nije promenilo: odnos cena. Barik vino je po pravilu i do dva puta skuplje od istog vina, koje nije barikirano. Da to nije cena mode, a i neke veoma važne okolnosti barikiranja pokušaću otkriti ovim pisanjem.
Vino za Božić, Božić i Vino
Koliko je vino vezano za običaje? Koliki je uticaj mode na vino? Kolika je povratna sila prometa (potrošnje) vina na njenu proizvodnju? Ne mislim na količinu, već na stilove vina koji se dominantno proizvode. Dali je tradicija ponovo važna za nas? Važna za proizvođače vina, važna za potrošače.
Ali, šta je tradicija? Obazrivo ispipavamo korene, kao da je do juče bila zabranjena. Vreme sadašnje vešto traži odgovore iz prošlosti za sopstveno opravdanje. I u tom procesu ne mogu se sakriti namere koje zahtevaju primenu principa: cilj opravdava sredstva. Ježim se od svemoćne mašinerije ustalasalog lažnog folklora, tvorca kiča i jeftine masovnosti. Naprosto me hvata strah od izgovaranja imenica poput: “običaj”, “tradicija”, “autohtono”, “narodno”, “domaće vino”, “zavičajac”. Reči ogoljeni od izvornog značenja, sadržaja, naprosto floskule, izgovor, da se proda jeftina roba, da se oproste svi ugrađeni promašaji, da se ogradimo od ionako srušenog sistema vrednosti – ko zna, još će vaskrsnuti iz mrtvih, i eto nama belaja: vraćamo se u red i rad, pa naše spravljeno vince ni na pijaci više nećemo moći prodati! Vino je ipak svetinja. Za mene je iznad dnevne politike, seoskih vinskih svetkovina, daleko od plastične ambalaže, daleko od nametnute mode, iznad patetičnog nostalgisanja, i izvan domašaja onih, koji bi ga koristili za opijanje i pretvaranje folklora u kič. Pravo vino je elegantno i odvažno, pravo vino obično ne žele ni da vide oni, koji ga ne zaslužuju. Takvi će naći svoje “domaće vino”, jeftino a mlogo, jer ga nažalost ima, i sve više ga ima. (more…)
HRAST Veličanstveni
Sazrevanje vina u hrastovim buradima
Da, naš podrum se opredelio u startu za vina, koja će odležavanjem u hrastovim buradima godinama biti sve bolja. Veliki izazov, velika odgovornost, ali je doživljaj degustacije takvog vina nezamenjiv i nezaboravan.
Hrast je vezan za vino istorijom. Kako je čovek otkrio tajnu vina, tako je otkrio i značaj hrastovog drveta. Vino je živo biće – kao i čovek -, rađa se, bude mlado, sazreva, kada najviše daje i pokazuje, a zatim ostari i umire. Neka se vina piju mlada, i ona nikad neće sazreti. Tim vinima hrast nije ni potreban. Tek vina, kojima je potrebno vreme da promene svoju strukturu, da se razviju arome, da se stabilizuju, ona trebaju pomoć za dugovečnost. Ova dugovečnost dolazi direktno od hrasta, i to uticajem tanina, jedinjenja, kojima je hrast veoma bogat, ali i uticajem same strukture materijala hrasta, od čega su burad sačinjena. Isti ti tanini utiču i na dugovečnost živog stabla hrasta, pa i na postojanost predmeta od ovog plemenitog materijala. (more…)
FLERT VINA SA MUZIKOM
VINSKO VEČE 2011 – Hotel “Vojvodina”, Zrenjanin, 12. februar
ZDRAVICA
Podižem ovu čašu
u znak dobrodošlice svih nas, koji smo se večeras okupili!
U slavu onih, koji su nesebično pripremali ovaj večerašnji doživljaj!
U čast onih, koji su svoje vino s ljubavlju odnegovali za sebe i ponudili svima nama.
U čast svih vas, koji pijete malo ali dobro, i cenite vrednost.
U čast njenog veličanstva VINA, koji nas prati od nastanka civilizacije,
VINA, koji nas uči da budemo odmereni, iskreni, i prirodni.
Ali,
i u zdravlje onih, koji večeras nisu sa nama, a želeli bi.
Uživajte u ovoj večeri, ponesite svoje doživljaje i podelite ih svojim prijateljima,
da bi sledeće godine, i mnogo sledećih godina opet
ponovo slavili VINO, naše BANATSKO, ovde
na VINSKOJ VEČERI.Živeli!
Februarsko Vinsko veče u Zrenjaninu je i treći put dokazalo svoju svrsishodnost: 180 gostiju, profesionalna organizacija, odlična hrana, posluženje, sedam različitih nagrađenih vina iz šest „garažnih“ vinarija Srednjeg Banata, i najvažniji iskorak ove godine: umesto tamburaša, gudački kvartet! Veče koje će se pamtiti i prepričavati, barem godinu dana, do sledeće Vinske večeri. (more…)
VINSKO VEČE u organizaciji Kluba Vina
Udruženje “KLUB VINA”, Zrenjanin organizuje 12. februara 2011. sa početkom u 20,00 č. u svečanoj sali Hotela “Vojvodina”
VINSKO VEČE
uz veliku viševinsku večeru biće predstavljena vina najboljih vinara iz Srednjeg Banata
- vino dobrodošlice
- predjelo sa vinom
- četiri glavna jela sa vinom
- desert sa vinom
- sirevi sa vinom po izboru
Hranu kreira Natalija Artamonov, restoran hotela „Vojvodina“
Prikladnom muzikom veče će ulepšati gudački kvartet
- Erne Švan-1. violina,
- Jasmina Busarac – 2. violina,
- Borut Pavlič- viola i
- Nevena Busarac – violončelo
Cena ulaznica je 1500 dinara
Karte su u predprodaji na recepciji hotela „Vojvodina“ uz bukiranje mesta u sali informacije na telefon:
063 128 73 91
063 70 24 709U Zrenjaninu osnovan KLUB VINA! Udruženje vinogradara, vinara i ljubitelja vina
Konačno, i Zrenjanin ima svoje udruženje, koje okuplja vinogradare, vinare i sve one, koji su poklonici kulta vina. Ova nevladina organizacija je imala osnivačku skupštinu 5. novembra 2010.g., gde je usvojen Statut udruženja, i zacrtani osnovni ciljevi i zadaci. Konačno, kažem zato, što govoreći o vinu ovdašnjem, godinama se viori hvalospev o seoskim udruženjima Srednjeg Banata: Aradac, Melenci, Orlovat, Taraš, kao da u gradu na Begeju žive samo nemi posmatrači, a da se sve oko vina dešava tamo, u selima okolo grada. Tačno je, da su vinogradi izvan grada, ali su tako i izvan sela.
Tačno je, da se žitelji sela pretežno bave poljoprivredom, pa im je i vinogradarstvo skoro struka, ali i u gradu ima dosta poljoprivrednika. Tačno je, da u gradu živi većina akademskih građana, ali i na selu ima intelektualaca. Međutim, selo je selo, a grad je ipak grad. Na kraju krajeva, gde bi seljani prodali svoje vino, ako ne onima iz grada, koji rado dolaze ne samo da kupe odličan Otonel ili Frankovku, već dolaze i na sve seoske priredbe, gde se po pravilu lepo provedu. Činjenica je i to, da dosad, mnogi zrenjaninci su bili primorani da se učlane u seoska udruženja, samo zato, što u Zrenjaninu takvog udruženja nije bilo. I sam nosim bogato iskusdtvo iz takvog članstva: 8 godina u Aracu. (more…)
Njeno Veličanstvo ŠARDONE, selection 2009
O berbi godine gospodnje 2009 moglo bi se posebno pisati, s obzirom, da je procena bila više nego izvikana: možda čak bolja godina od 1968, koja je bila proglašena za wintage of the century, u našem regionu. Što se tiče našeg vinograda, rod je bio izuzetan: šećer u širi kabernea bio je 23%, što je za 3% više od brilijantne prethodne (2008) godine. Šardone je prva, devičanska berba 2009, i dala je širu sa 24% šećera, što je prevazišlo naša očekivanja. Brali smo je u punoj zrelosti, čak poneki čokot je dao i kasnu berbu. Količina roda ograničena, grozdovi jedri, zdravi. Iako smo krenuli putem odabira (selection), praktično nije bilo šta probirati. Materijal je bio fantastičan, ostalo je da se opredelimo: kakvo vino napraviti, pošto je ovo prvi put da imamo oficijelno belo vino, i upravo krećemo u doživljaj zvani ŠARDONE.
“Svetu preti šardonizacija!”- slogan je, koji još uvek odjekuje u krugovima vrhunskih ocenjivača vina. Mnogima je neshvatljivo, da ova sorta može parirati, pa i pobediti tradicionalni svet Rizlinga, doskoro kraljicu belih vina! Činjenica reinkarnacije i novog osvajanja tržišta ove stare francuske sorte dolazi iz novog sveta, iz Australije, i još više iz Amerike, Kalifornije. Ipak, tradicionalno, najbolji Šardone proizvodi se u Francuskoj, i to u Burgundiji. Ali burgundski tip vina nije za svakog, nije za sve prilike, i nije uvek za upoređivanje sa drugim ili istim vinima iz drugih vinorodnih krajeva. (more…)
Marijaž – venčanje vina i hrane
Izveštaj sa Vinske večeri u hotelu “Vojvodina” ovom prilikom neka pišu drugi. Ja definitivno neću moći promeniti narod, koji se sjajno snalazi, i uvek ima svoje razloge i svoju priču da se dobro oseća, i lepo provede. Nazdravlje!
Ipak, moja je volja (ili želja) ostvarena više nego pre godinu dana: brilijantno venčavanje vina sa odabranim zalogajima (pre negoli hrane sa vinima). Na stranu sa snobovskim floskulama šta se sa čime uparuje, jer svako ima svoj stil, mnogo merodavniji od nametanja pravila, mi smo ponudili našu varijantu menija, kako istaći kvalitete ovih osam odabranih vina. I mislim, da smo u tome uspeli. Otvaram diskusiju za sve one koji su probali. Koji nisu, neka predlože alternative, pa sledeće godine eto prilike da svi probamo na Vinskoj Večeri.
Daklem, šta se jelo i pilo ove večeri, redom ću ispričati: (more…)U zrenjaninskom Hotelu “Vojvodina” ponovo VINSKO VEČE
Da li će u gradu na Begeju postati tradicija održavanja ove svetkovine u čast njegovog veličanstva VINA, saznaćemo u petak 26. februara, uveče u 8. Ako sve bude po planu Hotela, tada počinje viševinska večera uz interpretaciju 8 odabranih vina iz okolnih vinarija, u paru sa ukusnim zalogajima u 7 gangova.
Po uzoru na prošlogodišnje veče, planira se strogi protokol, ali sa maksimalnom pažnjom prema gostima: muziku će svirati EGO Bend, hrana odabrana i najbolja što Hotel ima, a piće već znate, VINO: od lepršavih belih, preko rozea do crvenih i do desertnih – pravi hedonistički događaj. Tome će svakako posebno doprineti i specijalni gost, zapravo domaćin večeri, Profesor Dr Slobodan Jović. Njegov doprinos u širenju kulta vina je nama poznat, a njegovo znanje kao naučnika, enologa i sposobnost da to znanje prenese je izuzetna. Koliko je meni poznato, profesor je rodom iz ovog kraja…
Možda nije suvišno napomenuti, da će hrana koja prati vina biti delimično prilagođena postu, tako kažu organizatori.
Karte su u pretprodaji na recepciji Hotela, broj mesta je ograničen. Ako nas bude ponovo kao prošle godine, biće vinsko veče i sledeće godine, i svake sledeće godine. Gradimo tradiciju grada. Grad od stotinak hiljada stanovnika to zaslužuje!
DAN SVETOG VALENTINA
dan zaljubljenih – početak rezidbe
Ko obrađuje vinograd, taj zna da je vinogradarstvo prepuno sujeverja i običajne tradicije, koja se veoma ozbiljno shvata čak i danas u modernim vremenima primene savremenih tehnologija. Šta god da nauka kaže, uvek je prisutno pitanje i sumnja: nije li rano da se sada reže?; zar se sme okopavati posle kiše?; vino se ne sme pretakati kada se mesec smanjuje…
14. februar je tradicionalno dan zaljubljenih, ali i dan početka rezidbe. Na ovaj dan, mnogi vinogradari, vinski viteški redovi, udruženja vinogradara izlaze u vinograde i ritualno orežu prvi čokot loze. U novije vreme crkva je ponovo u modi, pa se i sveštena lica zvanično pozivaju u vinograde da osvešćenjem podare blagoslov lozi, da bogato rodi i ove godine. Ova dva običaja – zaljubljeni i rezidba – baš i nemaju prepoznatljive zajedničke korene, koliko ja znam. Neke logike svakako ima: radi se o plodnošću, o radnjama koje prethode rađanju, o neminovnim prvim koracima, koje vode proleću.
Koreni proslave Sv. Trifuna (Valentin je srpski Trifun, mađarski Balint) vode sve do antike. U drevnom Rimu u periodu od 13 do 15 februara održavala se svetkovina vezana za pastirskog boga Lupercus-a, kada su žrebom određivali parove mladih. Dve su svetkovine bile poštovane: Faunus i Lupercalia ili Februa. Prvo su ritualima pročišćavanja i plodnosti udovoljavali bogu Luperkusu, malignom bogu vučjeg lika, a zatim bi bičevima od kozje kože tzv. februama ritualno bičevali mlade, naročito devojke, u cilju isčišćenja i podarivabnja plodnosti. Ovaj pagani običaj je kasnije crkva pokušala nadomestiti proslavom dana Svetog Trifuna na dan 14 februara, i to dekretom pape Gelasius 496 godine. Ali, ko je zapravo bio Sveti Trifun?
Vina iz podruma Somogyi
Podrum Somogyi
Prijatelji
Komentari