ZDRAVICA

Podižem ovu čašu
u znak dobrodošlice svih nas, koji smo se večeras okupili!
U slavu onih, koji su nesebično pripremali ovaj večerašnji doživljaj!
U čast onih, koji su svoje vino s ljubavlju odnegovali za sebe i ponudili svima nama.
U čast svih vas, koji pijete malo ali dobro, i cenite vrednost.
U čast njenog veličanstva VINA, koji nas prati od nastanka civilizacije,
VINA, koji nas uči da budemo odmereni, iskreni, i prirodni.
Ali,
i u zdravlje onih, koji večeras nisu sa nama, a želeli bi.
Uživajte u ovoj večeri, ponesite svoje doživljaje i podelite ih svojim prijateljima,
da bi sledeće godine, i mnogo sledećih godina opet
ponovo slavili VINO, naše BANATSKO, ovde
na VINSKOJ VEČERI.

Živeli!

Februarsko Vinsko veče u Zrenjaninu je i treći put dokazalo svoju svrsishodnost: 180 gostiju, profesionalna organizacija, odlična hrana, posluženje, sedam različitih nagrađenih vina iz šest „garažnih“ vinarija Srednjeg Banata, i najvažniji iskorak ove godine: umesto tamburaša, gudački kvartet! Veče koje će se pamtiti i prepričavati, barem godinu dana, do sledeće Vinske večeri.

O vinima samo toliko, da je opšti utisak, da su za nijansu kvalitetnija bila u odnosu na prošlu godinu (mišljenja su različita – pišem uopšteno, na osnovu samo nekoliko razgovora nakon prespavane noći), i da su iz različitih vinarija. Merodavnost izbora je bio, pored osnovnog uslova da je vinar iz Srednjeg Banata, da je nagrađivan na međunarodnom sajmu vina u Temerinu, ali i da što više vinara predstavimo. Veoma različiti stilovi, svaki je doživljaj za sebe.

Hranu je verifikovao profesionalni somelijer, naš najbolji, a dodali su svoje umeće i kulinari hotela, pa smo i mi, vinari malo umešali prste… Sve u svemu, marijaž je bio izbalansiran do detalja.

Pravi kuriozitet ove večeri je, međutim, bio izbor muzike. Ako je uparivanje hrane sa vinom „venčanje“, onda je uparivanje muzike sa ovim brakom bio čist flert, ljubavno udvaranje vinu. Rekao bih veoma, veoma uspešno. Uspeh je obezbedio gudački kvartet svojim nastupom, ali i njihov izbor kompozicija. Ove kompozicije su se odredile prema specijalnom mostu, koji smo zajedno izgradili. Most, koji povezuje doživljaje vina i doživljaje muzike, a sagrađen je od asocijacija. Primitivno, ali iskreno, „lego“ kockice grade sklad novog virtualnog doživljaja, koji bi trebao da bude jednak za to vino i za tu muziku. Naši mladi muzički akademci su to uradili krajnje profesionalno, i da kojim slučajem ovo nije bilo vinsko veče, svi bi se složili, da je bio izuzetan koncert. Aplauzi u intermecima su to dokazali. Majstori svog zanata su bili:

• Erne Švan – 1. violina
• Jasmina Busarac – 2. violina
• Borut Pavlič- viola
• Nevena Busarac – violončelo

A evo kako se slažu vina sa muzikom:

U danima pripreme, za vreme večeri, pa i posle, barem jedanput dnevno, neko od mojih sagovornika umesto naziva „Vinsko Veče“ kaže „Vinski Bal“. Slučajno. Slučajno? Pa, bal nije, ali je „gala“ svakako, i sve više. Onako, kako ja zamišljam da VINO to zaslužuje. Kako moj virtualni grad to zaslužuje, kako to moji virtualni prijatelji zaslužuju.

I velik je to izazov – reper, koji se sledeće godine mora dostići, (a dobro bi bilo i prevazići).

Ali, da se lažno ne predstavljam, ja opet imam jednu malu zamerku (kao i uvek). Naime, ozvučenje u tako velikoj sali ni ove godine nije bilo idealno. Žao mi je gostiju, koji su sedeli daleko od zvučnika, slabo su čuli govornika i muziku. Da li, zbog njihovog glasnog čavrljanja, ili zbog zveckanja viljušaka i noževa, ali pre će biti zbog neadekvatnog ozvučenja. Ako je tehnika u pitanju, imamo godinu dana da to rešimo.

Vinsko Veče 2011

14 Photos

VINSKO VEČE

uz veliku viševinsku večeru biće predstavljena vina najboljih vinara iz Srednjeg Banata

• vino dobrodošlice
• predjelo sa vinom
• četiri glavna jela sa vinom
• desert sa vinom
• sirevi sa vinom po izboru

Hranu kreira Natalija Artamonov, restoran hotela „Vojvodina“

Prikladnom muzikom veče će ulepšati gudački kvartet

• Erne Švan-1. violina,
• Jasmina Busarac – 2. violina,
• Borut Pavlič- viola i
• Nevena Busarac – violončelo

Cena ulaznica je 1500 dinara

Karte su u predprodaji na recepciji hotela „Vojvodina“ uz bukiranje mesta u sali informacije na telefon:
063 128 73 91
063 70 24 709

No, ovo udruženje nije samo (tačnije najmanje je) alternativa seoskim udruženjima. Naprotiv, ono je komplement, nedostajuća karika u lancu kompletne priče o vinu: Klub Vina prvenstveno se bavi kulturom vina. Grubo rečeno, ako je mesto tradicionalne proizvodnje domaćag vina na selu, onda je mesto masovne potrošnje vina u gradu. I samim tim, javlja se potreba povratne sprege konzumenta, koji vrednuje vino prema procesu njegovog nastanka pa sve do korena tj. vinove loze. I pri tome može da ima i vinograd i da proizvede to vino. Naravno, nije cilj, nego je put važniji pri tome. I taj put mora biti konstruktivan, ima misiju da poveže seoska udruženja, dodavajući dimenziju više, vrednost više njihovom delu. Dali će Klub Vina uspeti da razbije sadašnju zatvorenost seoskih udruženja? Ne verujem, bar ne tako brzo. Ali će svakako uticati na svest pojedinaca, i vremenom će se izgraditi i spontana komunikacija. Do tad, Klub Vina će žestoko raditi na obrazovanju građanstva, otvaranju prozora prema svetu, i razvoju kulta vina.

Ohrabruje me, da nas je u startu (na osnivačkoj skupštini) bilo preko 20, da je i jedan privredni subjekat (Vinski Podroom) član, da je ovo jezgro mahom fakultetski obrazovano, i da imamo jasnu viziju o svom radu. Vidim organizovane odlaske na značajne vinske manifestacije, inicijativu u organizaciji viševinske večeri u Hotelu Vojvodina, saradnju sa lokalnom samoupravom, seriju obrazovnih sesija, javnih tribina…

Vrata Kluba Vina su otvorena svakom dobronamernom građaninu, koji vidi sebe među nama i ima potrebu da doprinese razvoju kulta vina. Pozivam svakog zainteresovanog, da prvo pročita naš Statut, i ako prihvati uslove, javi što pre!

Dobrodošli u Klub Vina!

Statut možete preuzeti ovde: STATUT

Ipak, moja je volja (ili želja) ostvarena više nego pre godinu dana: brilijantno venčavanje vina sa odabranim zalogajima (pre negoli hrane sa vinima). Na stranu sa snobovskim floskulama šta se sa čime uparuje, jer svako ima svoj stil, mnogo merodavniji od nametanja pravila, mi smo ponudili našu varijantu menija, kako istaći kvalitete ovih osam odabranih vina. I mislim, da smo u tome uspeli. Otvaram diskusiju za sve one koji su probali. Koji nisu, neka predlože alternative, pa sledeće godine eto prilike da svi probamo na Vinskoj Večeri.
Daklem, šta se jelo i pilo ove večeri, redom ću ispričati:

APERITIV
Vino bez zalogaja, tek da se otvori apetit, da se otškrinu kanali čula: Taroški MUSKAT OTONEL 2009, mog prijatelja Milana Dimitrijevića. Mirisno opojno vino sa dosta ekstrakta, ali suvo i svečano. Neodoljivo potseća na zrele grozdove istoimenog grožđa u punoj zrelosti. Ovo je vino, koje ne bih kvario ni sa kojim jelom.

PREDJELO
Pohovani kačkavaj, sa rashlađenim belim vinom MELEM BELI, 2009 Vinarije Gvožđan. Veoma uspešna kombinacija od više sorti grožđa, sa komplelsnim aromama, gde ni jedna ne preovladava, a svaka doprinosi doživljaju,  sa osvežavajućim kiselinama, pravu vrednost dobija uz hrskavu koru pohovanog zalogaja koji krije kremasti fil diskretnog ukusa mladog kačkavaja. Kada bi nekad popodne seo sa prijateljima, parče po parče, čaša po čaša, ne bi nam trebalo ništa više do laku noć. Ali, sledi sledeći doživljaj:

PRŽENI ŠARAN
Slatkovodna riba i ROKSANDA BELA, Kuve 2009 Vinarije Gvožđan – pun pogodak. Osećam rizling, ali i šardone, lepršavo mlado ali suvo belo vino sa dosta kiseline. Zahteva veći gutljaj, a i riba treba u nečemu da pliva. Dali je neko prigovorio, da nedostaje tartarni preliv? Ja bih rekao ne! Sa ovim vinom ova riba je sve.

PEČURKE sa FETOM
Glave šampinjona punjene sa feta sirom pržene na ploči, začinjene sa majčinom dušicom i večeras prvo crveno vino: MERLOT 2009, Malo Pavela, mog drugara iz Araca. Merlo, moja stara ljubav, ovom prilikom u mladom izdanju. Rekli bi: ovo vino obećava, ali je ono iznenađujuće harmonično već sada, sa dominantnom aromom na višnju, veoma pitko, sa umerenim kiselinama i blagim taninima. Pečurke, feta, a naročito majčina dušica naprosto mame čoveka na sledeći gutljaj, i posle tog gutljaja ostaje duga završnica marelica na nepcima, jedna toplina letnje večeri u sećanjima. Prvi osećaj blage zasićenosti.

GRILOVANA PILETINA sa SOSOM od PEČURAKA
Prvi ozbiljni zalogaji, malo teža hrana, sa malo težim suvim vinom CHARDONNAY 2009, Podruma Šomođi. Burgundski tip dukat žutog vina sa  mnogo ekstrakta, izuzetno jako, sa opojnom aromom dominantnog šardonea, toliko neobičnog u našim običajima – definitivno nije zamena za rizling.Umem da zamislim ovo vino i uz masno svinjsko pečenje! Piletina je više prilog u ovom gangu jer je grilovana skrama i bešamel od pečuraka pravi partner za ovo vino. No, prilog je ovde izuzetno važan, jer i najmanji srk ovog dominantnog vina traži neutralnu popunu u zalogajima, nešto, što će upiti svu tu snagu i produžiti doživljaj.

SKUŠA na ŽARU
Naravno sa marinadom od belog luka, peršuna i sa barenim krompirom, i naravno, sa CABERNET SAUVIGNON 2008, Podruma Šomođi. Ovo je hrana (mislim i na kaberne), koja je meni dovoljna i sama po sebi. Posle prethodnih gangova, ovo je trenutak potpunog opuštanja i usporavanja radi uživanja. Godinu dana sazrevanja u hrastovim barik buradima vino, koje je bilo šampion i godinu dana pre, sada je gusti nektar šumskog voća i crne ribizle, mente, sa blagim taninima koji pariraju skuši a sakrivena slatkoća (jer vino je potpuno suvo) pokriva žeđ nastalu od belog luka i maslinovog ulja.

SVINJSKO PEČENJE
Ovo je mastan kraj mojih mogućnosti: karmenadla ali sa sosom od sira. I to dvogodišnjeg sira SELAM, mešanog kačkavalja (ovčijeg i kravljeg). Sve to zbog najozbiljnijeg crvenog vina večeras: VRANAC Barique 2007 Podruma Šomođi. Dve godine sazrevanja u hrastu i još uvek neverovatna voćnost. Ali se prepoznaje vanila, čokolada. Ovo je vino, koje farba jezik na plavo, uliva vatru u srce, i nežno te zakuje za stolicu. Šteta, što sam sit, ali je i dobro što sam sit. Jer gde bi nam bilo kraja…

DESERT
Voćna korpica od biskvita, u njoj bobičasto voće a na vrhu (ko voli) šlag. Vino je ROKSANDA ROZA, Kuve 2009 Vinarije Gvožđan. Kupaža gde caruje muskat hamburg koji blago sladi – polusuvo vino.

Neko bi ovde zastao i ponavljao, no mi završavamo, i večeras svaka čast onome, ko još ima mesta u stomaku! Već počinje priča, da sledeće godine smanjimo broj gangova: što je mlogo, mlogo je!

Vinsko veče 2010

Slike sa vinske večeri 26. februara 2010.

26 Photos

Možda nije suvišno napomenuti, da će hrana koja prati vina biti delimično prilagođena postu, tako kažu organizatori.

Karte su u pretprodaji na recepciji Hotela, broj mesta je ograničen. Ako nas bude ponovo kao prošle godine, biće vinsko veče i sledeće godine, i svake sledeće godine. Gradimo tradiciju grada. Grad od stotinak hiljada stanovnika to zaslužuje!

Ovaj bi tekst mogao biti nastavak prethodnog. Iz mnogo razloga. Jer ovo vinsko veče, koje je dugo i pažljivo pripremano, i koje je konačno napunilo veliku salu Hotela “Vojvodina” ipak nije zadovoljilo moja očekivanja kao ni jednog malog broja gostiju. To su bili moji gosti. Ostali su bili oduševljeni. Druga tužna istina je, da su ovu večeru izvorno planirala Udruženja vinara Opštine Zrenjanin (Aradac, Orlovat, Melenci i Taraš) zajedno sa Regionalnom privrednom komorom i Hotelom “Vojvodina”, sve u sklopu manifestacije Prvog ocenjivanja vina u Zrenjaninu, ali su se u međuvremenu posvađali i odustali.

Ideja o viševinskoj večeri je bila izazovna. Provokacija lepog i plemenitog. Šansa, da se doprinese kultu vina u našoj bližoj okolini. Jedna nametnuta inercija od SEDAM JELA i OSAM VINA ohrabrila me je, da se pridružim Dragiši Gvožđan, koji je u jednom mučnom trenutku borbe da se veče svakako održi izjavio: “Ja ću sam organizovati, ako vi nećete!”. Još dvojca prisutnih su nam prišli: Dragiša Živković i Janko Janošik. Mislio sam tada, da nije moguće ne uspeti, nije moguće preusmeriti jedan takav voz od 7+8 vagona tek tako sa rigorozne staze enoloških normi. Uspeću u tome šta god hteli ostala trojica ili slavna zrenjaninska publika. Na kraju krajeva to su stvarno dobra vina, a jelo je provereno dobro.
Zasigurno je teško naći takav kompromis četvorice ljudi potpuno različitih motivacija, obrazovanja, predubeđenja, pa i iskustva da bi svi bili zadovoljni. Takvo zadovoljstvo bi bilo razočarenje za sve. A za auditorijum promašaj, jedno bezlično sterilno ali tehnički doterano, sve-u-svemu dosadno veče. To ni ja nisam želeo. Popuštao sam u raznim cifranjima želja mojih drugova, ali su te fantazije povremeno izlazile iz okvira prihvatljivog, pa smo se bogami i posvađali više puta. Imao sam osećaj, da su me potajno osuđivali da sam suviše uštovio celu pretstavu, formalizovao i uprostio, i da se ponašam nadmeno, superiorno, i to ih vređalo. Bio sam optimista do samog početka večere.

Onda, kada se podigne zavesa, kada svi gosti već sede na mestima (neki su naravno došli sa kašnjenjem, a neki čak uneli svoje vino i točili!), kada su dva viteza Banatskog vinskog reda “Sveti Teodor” u odorama pozdravili skup, konferansije pročitala poruku četiri vinara, već sam znao, osetio, da sam zalutao. Još uvek je sve bilo dobro, pod kontrolom, ali je sve ukazivalo da će kompletno veče biti projektovano od strane korisnika tj. gostiju, i biće sve, samo ne kulturno veče, kafana a ne učionica.
I dalje je bilo sve kako sam planirao, no dve stvari su izmakle kontroli. Prvo, muzika je bila preglasna sve vreme i to sa lošim razglasom, i drugo, gosti su se ponašali samovoljno i nekulturno: došli su da jedu i piju. A muzika im je bila baš takva kakvu vole, prava kafanska. Tako se priča o svakom vinu ponaosob redovno utopila u buku mumlanja, a u pauzama (kada se jelo i degustiralo) od brujanja muzike nije se moglo razgovarati za stolom. Ovoj situaciji su doprineli i moji dragi drugari. Svi su se osećali kao organizatori, pa smo osoblju restorana davali različite i protivrečne instrukcije. I oni su se sa razlogom bunili. Kada sam sutradan sreo menadžere hotela, oni su se čudili, poznavajući me, kako sam pristao na ovakvu organizaciju. Imali su iste primedbe, kao i ja.

Dali sam pogrešio, što sam svoje ime i obraz stavio na plakat ove vinske večeri?

Kazaće vreme. U meni je ipak ostao gorak ukus nezadooljstva. Ja znam, da sam mnoge razočarao. One, koji su došli da se poklone njegovom veličanstvu VINA, someljerstvu, hedonizmu, enologiji. Kulturi pre svega. Kultu učenja. Kultu umeća da se drugi saslušaju i da se doživi nešto novo, drugačije. Da odemo kući bogatiji.

Umesto toga, kulminacija večeri je bila parada pijanstva i kiča (neka mi Đole Balašević oprosti na pozajmljeni stih). “Širenje veša” u kolu glasnopevajućih. I malobrojni postiđeni građani sada već virtualnog grada Bečkereka, koji su otišli kućama verovatno sa mislima: nemoguće se nemože dogoditi.

Dogodiće se. Obećavam. Dogodine.

Vinsko veče

Slike sa vinske večeri 7. februara 2009.

14 Photos