Četiri Večeri Vina, svaka sa svojom specifičnošću, svaka u nastojanju da bude bolja od prethodne, zato, i ne samo zato i drugačija. Prva je bila prva. Četiri zatečena (samozvana) ovdašnja vinara, koja su se osmelila da istraju u ideji viševinske večeri, od koje su odustala seoska vinogradarska društva. Bio je to uspeh uz veliko iskušenje. Tamburaši, koji su pomalo ukrali publiku, poneka čaša mutnog vina, ali zato prepuna velika sala hotela, neki su ostali pred vratima.
Drugo Vinsko Veče je bilo u znaku profesora Jovića, našeg uglednog enologa i Zrenjaninca, koji je prisvojio mikrofon muzičara, i uglavnom pio svoje vino. A mislili smo, da će o našim vinima da priča gostima. Vina su bila malo probranija, dvojica najupornijih vinara su potražila novu dvojicu, i pokušali da utiču i na kuhinju hotela.
Treći put smo već imali i Klub Vina u Zrenjaninu, i za izbor vina poslužili smo se rezultatima međunarodnog sajma vina u Temerinu. Orijentaciono. Zato, što nije lako sakupiti 6 vina različitog, reprezentativnog stila, da su iz Srednjeg Banata, i proizvedeni u količini i kvalitetu potrebnom za ovu prestižnu manifestaciju. I imali smo gudački kvartet za muziku i scenario do detalja ne samo koja hrana, već i koja muzička numera ide uz koje vino. Ali je tehnika odmogla u doživljaju, loš razglas je učinio nemim dve trećine velike sale, tačnije bučnim od žamora veselih gostiju, koji su uživali sami za sebe.
I konačno, četvrti put, poučeni prethodnim iskustvima, uz neverovatne napore, koje samo inat i predanost kulturi vina je moglo pobediti, izkristalisalo se Vinsko Veče onakvo, kakvo treba da bude, kakvom sam ga oduvek zamišljao. Ne previše akademsko, ne previše stručno, ali gradsko, svečano, ne odstupajući od prave linije ni makac u korist hedonističkog učenja o vinu.

Sve je spakovano u projekat, (žargon modernog vremena), formalizacija od Pravilnika o vinskoj večeri, koji propisuje kompletnu proceduru organizacije, takmičenje Najbolje vino Srednjeg Banata, koje se može smatrati i nezavisnim projektom, sve do statistike feed-back ankete učesnika, gostiju, za vrednovanje uspešnosti projekta. Od problema, koji su ponekad izgledali nepremostivi, bilo je na pretek. Ono što svi znamo: ekonomska stvarnost svakodnevnice: besparica, ekonomska kriza. Onda su vremenske (ne)prilike došle: snežni smetovi, zavejani putevi, vanredna situacija u celoj zemlji. Pretilo se isključenjem struje u hotelu dan pre zakazane Večeri! Naravno, jedan broj gostiju nije došao sa strane (Pančevo, Beograd, Novi Sad). Sve probleme mogu da razumem i prihvatim kao realnost, sem jednog problema, a to je problem ljudskog faktora, to je izigrano poverenje i pregažena reč ljudi. Reč čoveka, najznačajnijeg faktora u kulturi, čoveka, koji ponekad nije dostojan da ga imenom nazivamo. Desilo se, iz ko zna kojih razloga (koje ne želim da znam), da je 8 njih od 9 pozvanih eminentnih ličnosti iz sveta vina, dan pre ocenjivanja vina otkazalo dolazak na ocenjivanje. I nisu otkazali tako, što su sami nazvali organizatore da se izvine, (kome su dva puta prethodno potvrdili dolazak), već su otkazali kada je organizator njih pozvao, da bi se dogovorili za tehničke detalje. Došli bi, da se njihov rad naplaćuje – rekli su mi savetnici. Ipak, smatram nekorektnim, a užasava me dokazana činjenica da je ovakvo ponašanje opšte prihvaćeno u društvu (u srušenom sistemu vrednosti); svima je saopšteno, da neće imati troškove, put i ručak pokriva Klub Vina, ali zaradu za taj dan neće imati. I pristali su. Zato, podižem šešir g. Vladanu Stanojloviću, wine-blogeru, koji je autobusom došao taj dan iz Beograda, Nikoli Cuculju, vitezu vina, koji je na moj telefonski poziv prethodne večeri, došao sa sinom iz Vršca, kao i Igoru Lukoviću, što je istrajao i sproveo ocenjivanje vina. Podižem šešir i profesoru Joviću, zato što je bio korektan: pitao je dali se ovaj posao plaća, pa je odlučio kako je odlučio. Ostali neka ostanu i dalje što dalje od mog Velikog Bečkereka!

Prvi put na Večeri smo imali to, što smo oduvek želeli: veče je vodio profesionalni somelijer, Igor Luković, predsednik udruženja somelijera Vojvodine. On je i ocenjivao vina, on je i izabrao vina za veče, uz konsultaciju sa nama, on je dao smernice za pripremu hrane. Ali najvažnije je, da je on taj koji je predstavio svako vino po na osob, opisao ga, analizirao i dao preporuke za konzumaciju. Prednost ove Večeri je bila i ta, da nas je bilo manje, ukupno 114, i bili smo u maloj sali hotela, gde je intimniji ambijent. Opet je bilo žamora nepažljivih gostiju, ali je bilo više trenutaka, kada se i muva mogla čuti, kada smo svi pažljivo slušali priču o vinu. Konobari su zujali sve vreme sa tacnama gangova i otvorenim flašama vina, kao u nekoj košnici. Valjda ni jedan minut nije bio bez sadržaja. I vreme je od 8 uveče do ponoći proletelo za tren.

A glavne uloge? Vina. Vina Srednjeg Banata, izbor najboljih sa vrha bodovne liste takmičenja. Da li su reprezentativna? Svakako jesu. Takva, kakva su. Na takmičenju je bilo vina iz Novog Miloševa, iz Nove Crnje, iz Orlovata, Taraša, Melenaca, Aradca, Kleka i naravno Zrenjanina. Ukupno 87. Ocenjivači su bili strogi, ali pravični. I to nam i treba: dosta je bilo udvaranja – pogledajmo istini u oči. Vino to zahteva i zaslužuje. Tako su silne zlatne medalje iz Temerina ovde bobile srebro i bronzu, imali smo samo jednu jedinu zlatnu medalju sa 90 poena od 100, i to Kaberne Fran Dragiše Živković. Isto vino, kao nagrada za najbolje, poslato je na takmičenje u Novi Sad (Poljoprivredni Sajam), odakle je donelo srebrnu medalju. Sve u svemu, da se degustira na Vinskoj Večeri zaslužilo je sedam vina: jedan roze, tri bela i tri crna. Od toga 6 su proizveli članova Kluba Vina, a jedno je iz Orlovata. Evo menija, za one koji nisu imali sreću da budu sa nama:

• VINO DOBRODOŠLICE: Roksanda Roza, Vinarija Gvožđan
• PREDJELO: Slani rafaelo od piletine; VINO: Banatska Frajla, Vinarija B&D Kojčić
• PRVI GANG: Prženi šaran, krompir sa blitvom; VINO: Rajnski rizling, Vinarija Gvožđan
• DRUGI GANG: Grilovano pileće belo meso sa sosom od sira; VINO: Šardone Barik, Podrum Šomođi
• TREĆI GANG: Grilovani kotlet, grilovana bardirana suva šljiva na kocki od palente; VINO: Kuve, Benak Laslo
• ČETVRTI GANG: Srnetina na lovački način; VINO: Merlo Barik, Podrum Šomođi
• PETI GANG: Juneći medaljon sa sosom od pečuraka; VINO: Kaberne Fran, Dragiša Živković
• DESERT: Sladoled sa prelivom od šumskog voća; VINO: Vržole Bermet Rose, Vinarija Vinik, Nikola Cuculj
• SIREVI; VINO: po izboru

Vino, koje nije vino, već Bermet, i to roze bermet je gostujuće, poklon-vino iz Vršca, daklem jedino koje nije iz Srednjeg Banata, ali je iz Banata. To je inače prvi banatski bermet, pa i prvi roze bermet u Srbiji!

Gosti su imali priliku da kažu šta misle o Večeri. Anketni list nam je kazao štošta. Nisam se iznenadio, iako su moje želje i moja stremljenja malo drugačija. I to je normalno. Gde bi bili, da mediokritet vlada nad pojedincima, koji vuku napred? Na primer, velika većina bi želela tamburaše za muziku. Iskreno, i ja bih, ali ih još nisam sreo. Takve tamburaše, koji sviraju sve, i klasiku i džez, a ne samo svatovske bećarce. Tamburaše, kojima ne treba razglas.

I konačno, reč dve i za one, koji jedva čekaju da nađu razlog da nas ocrne, izogovaraju, da ne kažem popljuju. Poruka autorima anonimnih pisama: ne sustajemo, nastavljamo potragu za izgubljenim vrednostima u ovim ruševinama kulture. Nastavljamo da tragamo za izgubljenim sistemom vrednosti.
Prave vrednosti se ne mere jednim ocenjivanjem i to u trenutku bezglavlja i nasilne popularističke mode. Poručujem svima, da neću brisati napisane članke sa mog bloga, ponosno stojim iza svake napisane reči, iza svakog mog vina. I uopšte ne mislim da postoji samo jedna opcija. Taj dan, to veče, u isto vreme je bio organizovan i vinski bal na selu. Upola cene, večera od jednog ganga, vina koliko popiješ. Vino bez imena, plus što doneseš otkuće. Verujem, da je sala bila puna, da su se svi dobro osećali. I to tako i treba da bude. Postoji Grad i postoji Selo. Postoje vina za degustaciju i postoje vina za pijenje. Ne postoji dilema, svako će lako naći gde mu je mesto.
Jedini mogući problem zbog čega ovakva dvojnost manifestacija već sledeće godine (možda) neće biti moguća je, da nekim čudom, i kod nas zavlada pravna država. Po zakonu samo vina registrovanih proizvođača vina se smeju točiti na ovim manifestacijama. U Srednjem Banatu zasad ni jedan proizvođač nije registrovan (zahvaljujući upravo relativno novom Zakonu o vinu). Zasad. Ako mene pitate, ja sam na onoj drugoj strani, na strani slobodnog vinarenja, da se dozvoli svakom da pokuša, pa gde završi: na selu ili na Vinskoj Večeri. Iako našem podrumu veoma skoro sledi registracija, nadam se, da ću ostati u društvu i najmanjih garažnih proizvođača visoko kvalitetnog vina. Zato što verujem, da industrija u Srbiji nikad neće dati vrhunska vina. Daće ih samo manufaktura.

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

No, ovo udruženje nije samo (tačnije najmanje je) alternativa seoskim udruženjima. Naprotiv, ono je komplement, nedostajuća karika u lancu kompletne priče o vinu: Klub Vina prvenstveno se bavi kulturom vina. Grubo rečeno, ako je mesto tradicionalne proizvodnje domaćag vina na selu, onda je mesto masovne potrošnje vina u gradu. I samim tim, javlja se potreba povratne sprege konzumenta, koji vrednuje vino prema procesu njegovog nastanka pa sve do korena tj. vinove loze. I pri tome može da ima i vinograd i da proizvede to vino. Naravno, nije cilj, nego je put važniji pri tome. I taj put mora biti konstruktivan, ima misiju da poveže seoska udruženja, dodavajući dimenziju više, vrednost više njihovom delu. Dali će Klub Vina uspeti da razbije sadašnju zatvorenost seoskih udruženja? Ne verujem, bar ne tako brzo. Ali će svakako uticati na svest pojedinaca, i vremenom će se izgraditi i spontana komunikacija. Do tad, Klub Vina će žestoko raditi na obrazovanju građanstva, otvaranju prozora prema svetu, i razvoju kulta vina.

Ohrabruje me, da nas je u startu (na osnivačkoj skupštini) bilo preko 20, da je i jedan privredni subjekat (Vinski Podroom) član, da je ovo jezgro mahom fakultetski obrazovano, i da imamo jasnu viziju o svom radu. Vidim organizovane odlaske na značajne vinske manifestacije, inicijativu u organizaciji viševinske večeri u Hotelu Vojvodina, saradnju sa lokalnom samoupravom, seriju obrazovnih sesija, javnih tribina…

Vrata Kluba Vina su otvorena svakom dobronamernom građaninu, koji vidi sebe među nama i ima potrebu da doprinese razvoju kulta vina. Pozivam svakog zainteresovanog, da prvo pročita naš Statut, i ako prihvati uslove, javi što pre!

Dobrodošli u Klub Vina!

Statut možete preuzeti ovde: STATUT

Baš ovih dana na značajnoj manifestaciji ocenjivanja vina počasni gosti komisija, pozvani kao vitezovi, a po profesiji veoma udaljeni od vinarstva, bili su zvanično nazvani ENOLOZIma. Valjda zato, što su drugi članovi komisije bili Prof. Dr. ili Mr. vin., somelier, a oni bi bili samo mašinski tehničar ili poljoprivrednik. Ne bi ni bilo neobično da se ne radi o VINU i o ENOLOGIJI, i o činjenici, da se takvo oficijelno (školsko) zvanje moglo steći do skora samo u inostranstvu. E, od pre nepunih godinu dana, takva škola počela je sa radom i kod nas, u Beogradu. To je BELVIN – škola vina.

Škola o vinu, ustanova, koja obrazuje ljude, proverava njihova znanja i daje diplomu za zvanje. Naravno, naši uvaženi (lažni) enolozi nisu pohađali ovu školu i najverovatnije da nisu ni čuli o njoj. BELVIN, međutim, zaslužuje svaku pažnju, i preporučio bih je svakom, ko ima želje da pre ili kasnije može mirne savesti izjaviti: ja znam ponešto o vinu, i o tome imam i zvanične papire!

BELVIN se oslanja na proverenu tehnologiju prenosa znanja, know-how, oslanjajući se na Britansku školu Wine & Spirit Education Trust (WSET). WSET je ustanova svetskog renomea, sa Institutom, kampusom studenata i obrazovnim ciklusom od nule-do-eksperta za zanimanja u oblasti enologije. Poseduju elektronsku biblioteku od preko 2000 knjiga o vinu! Kursevi raznih nivoa daju legitimnost brojnim ekspertima u svetu, koji dobijaju titulu AIWS, i s pravom mogu dopisati svom imenu: enolog.

Sa web sajta Škole vina BELVIN saznajemo, da se kroz kratke i efikasne kurseve možemo kvalifikovati za razne nivoe znanja o vinu. Pored osnovnog kursa Poznavanje vina, organizuje se WSET nivoa 2 i nivoa 3, a zatim i ekspertske nadgradnje u vidu radionica sa naslovima:

• PENUŠAVA VINA SVETA, od Allegra do Dom Perignona,
• VELIKA SVETSKA CRVENA VINA.

Sve su usluge obrazovanja prilagođene današnjim uslovima, tako da se organizuju i seminari za zatvorene grupe, posete vinskim regijama poput Portugala, Slovenije…, ali daju i savete za formiranje vinoteka, pa čak i Team Building, gde sofisticirano znanje o vinu ima poseban značaj.

Moj lični zaključak: svaka čast BELVIN! Samo napred, želim vam mnoštvo polaznika! Krajnje je vreme da se prihvatimo učenja.

A knjiga stoji na polici, stoji u mojoj sve većoj porodičnoj biblioteci, šepuri se kao slika, kao skulptura, i veoma rado se hvatam za pojedina izdanja i posle više godina.

Ovo je priča o novoj knjizi, koja me oduševila. Zaslužuje zato, da napišem ove redove, da podelim doživljaj sa prijateljima.

Vinsent Gasnije, majstor someljerstva, u svojoj monografiji komparativne analize preko 500 svetskih vina otkriva tajnu egzaktne vrednosti doživljaja i višedimenzionosti ovog božanskog pića, pri ćemu daje stilsku sistematizaciju, i upućuje na razne moguće atribute za uporđivanje i učenje. Knjiga, kao sve američke knjige, je popularistička, maksimalno približena običnom čoveku, sa brilijantnim fotografijama, šaljivim asocijacijama, publicističkim pod- i nad-naslovima, sižejima i digresijama.
Monografija, jer je sveobuhvatna, ali je i vodič, priručnik, i pre svega univerzalna literatura. Poglavlja se nižu kao u romanu, ništa prirodnije nije, nego ono što sledi. Kao da smo očekivali promenu, razvoj događanja. Uvod je skoro neprimetan, nenametljiv. Ne podučava nikog, ali sa puno strasti dotiče istoriju. Nakon pasusa „Prvi proizvođači vina“ sledi „Vino za izvoz“, a zatim lucidno: „Novi svet vina“ – vino po merilima današnjice. Vino je definitivno svetsko, i ono povezuje sve ljude sveta.

Šta je to stil? Kako odrediti kom stilu pripada neko vino? Šta određuje stil nekog vina? Jedina ispravna polazna tačka da se ukaže na specifičnost proizvodnje vina u svetu: uticaji. Uticaj sortimenta grožđa, region, pouka o taninima, boja vina, klima i vreme, sunce i tlo, godišnja doba, uzgojne forme loze, navodnjavanje i zaštita, mašine i ručni rad. Zatim, kako se proizvodi vino, ali ni reči o tehnologiji, već o specifičnostima i njihovim posledicama, o sudovima od hrasta, o bocama i odležavanju. Jedna romantična godina od proleća do proleća u vinogradu i u podrumu: šta se radi, šta se događa?

Kako naći svoj stil? Kako se čitaju etikete? Šta se krije u imenu vina? Pravila su različita u različitim zemljama proizvođača vina. Zatim dolazi uputstvo za vežbu: treniranje ukusa – degustiranje: šta treba tražiti, šta uočiti? Kiselost, slast, gorčina, alkohol. Boja, aroma, ukus. I konačno: grupisanje vina po stilovima. Veoma oštra podela, ali sasvim na mestu:

• laka, krepka bela vina
• sočna, aromatična bela
• puna, opulentna bela
• voćna, lepršava crvena vina
• karakterna pitka crna vina
• bogata, gusta, puna crna vina

I sledi nabrajanje po grupama, sa opisom svake grupe na početku, analiza tipičnih predstavnika, poneka interesantna priča, ali svakako kratki odgovori na atribute: boja, aroma, ukus, kupovina, uživanje, čime uporediti. Svaka grupa ima nekoliko testova ukusa. To su na primer: kiseline. Ili:dužina, voćnost, tekstura, sortiment, punoća… Ovi testovi upoređuju tri izabrana vina, i za svaki od njih se ispriča šta ga čini karakterističnim za taj atribut.

Nakon opisa najtežih crnih vina, poput australijskog Širaza i Matora, slede još dve stilske grupe (za mene ne toliko atraktivne): penušava vina i na kraju, desertna – slatka i pojačana vina.

Ali, to nije sve. Kako kupiti vina, i koliko platiti za bocu ili karton? Kako ga čuvati, i koliko ga možemo čuvati? Uvod u pravi Users Guide (Uputstvo za upotrebu). Priča o serviranju, temperaturi, ritualu otvaranja boce, pravilima posluživanja. Konačno i uparivanje sa hranom. Ali ne hranu sa vinom, već obrnuto: vino traži svoje zalogaje.

Knjiga je opremljena kratkim dodacima, kao tabelaran pregled najvažnijih vinskih sorti grožđa, sa izuzetno interesantnim primedbama, rečnikom vinke kulture, kao i indeksom pojmova. Grafička oprema sa bezbroj fotografija je vrhunska, kako sa estetske tako i sa grafičko-profesionalne strane. Svih 352 strane su praznik za oči i um.

I šta još ostaje?

„… A litle food, some good company with family or friends around them, and one or two wonderful wines to drink, compare, and discuss!…“ – zaključuje autor u svom predgovoru.