No, ovo udruženje nije samo (tačnije najmanje je) alternativa seoskim udruženjima. Naprotiv, ono je komplement, nedostajuća karika u lancu kompletne priče o vinu: Klub Vina prvenstveno se bavi kulturom vina. Grubo rečeno, ako je mesto tradicionalne proizvodnje domaćag vina na selu, onda je mesto masovne potrošnje vina u gradu. I samim tim, javlja se potreba povratne sprege konzumenta, koji vrednuje vino prema procesu njegovog nastanka pa sve do korena tj. vinove loze. I pri tome može da ima i vinograd i da proizvede to vino. Naravno, nije cilj, nego je put važniji pri tome. I taj put mora biti konstruktivan, ima misiju da poveže seoska udruženja, dodavajući dimenziju više, vrednost više njihovom delu. Dali će Klub Vina uspeti da razbije sadašnju zatvorenost seoskih udruženja? Ne verujem, bar ne tako brzo. Ali će svakako uticati na svest pojedinaca, i vremenom će se izgraditi i spontana komunikacija. Do tad, Klub Vina će žestoko raditi na obrazovanju građanstva, otvaranju prozora prema svetu, i razvoju kulta vina.

Ohrabruje me, da nas je u startu (na osnivačkoj skupštini) bilo preko 20, da je i jedan privredni subjekat (Vinski Podroom) član, da je ovo jezgro mahom fakultetski obrazovano, i da imamo jasnu viziju o svom radu. Vidim organizovane odlaske na značajne vinske manifestacije, inicijativu u organizaciji viševinske večeri u Hotelu Vojvodina, saradnju sa lokalnom samoupravom, seriju obrazovnih sesija, javnih tribina…

Vrata Kluba Vina su otvorena svakom dobronamernom građaninu, koji vidi sebe među nama i ima potrebu da doprinese razvoju kulta vina. Pozivam svakog zainteresovanog, da prvo pročita naš Statut, i ako prihvati uslove, javi što pre!

Dobrodošli u Klub Vina!

Statut možete preuzeti ovde: STATUT

Baš ovih dana na značajnoj manifestaciji ocenjivanja vina počasni gosti komisija, pozvani kao vitezovi, a po profesiji veoma udaljeni od vinarstva, bili su zvanično nazvani ENOLOZIma. Valjda zato, što su drugi članovi komisije bili Prof. Dr. ili Mr. vin., somelier, a oni bi bili samo mašinski tehničar ili poljoprivrednik. Ne bi ni bilo neobično da se ne radi o VINU i o ENOLOGIJI, i o činjenici, da se takvo oficijelno (školsko) zvanje moglo steći do skora samo u inostranstvu. E, od pre nepunih godinu dana, takva škola počela je sa radom i kod nas, u Beogradu. To je BELVIN – škola vina.

Škola o vinu, ustanova, koja obrazuje ljude, proverava njihova znanja i daje diplomu za zvanje. Naravno, naši uvaženi (lažni) enolozi nisu pohađali ovu školu i najverovatnije da nisu ni čuli o njoj. BELVIN, međutim, zaslužuje svaku pažnju, i preporučio bih je svakom, ko ima želje da pre ili kasnije može mirne savesti izjaviti: ja znam ponešto o vinu, i o tome imam i zvanične papire!

BELVIN se oslanja na proverenu tehnologiju prenosa znanja, know-how, oslanjajući se na Britansku školu Wine & Spirit Education Trust (WSET). WSET je ustanova svetskog renomea, sa Institutom, kampusom studenata i obrazovnim ciklusom od nule-do-eksperta za zanimanja u oblasti enologije. Poseduju elektronsku biblioteku od preko 2000 knjiga o vinu! Kursevi raznih nivoa daju legitimnost brojnim ekspertima u svetu, koji dobijaju titulu AIWS, i s pravom mogu dopisati svom imenu: enolog.

Sa web sajta Škole vina BELVIN saznajemo, da se kroz kratke i efikasne kurseve možemo kvalifikovati za razne nivoe znanja o vinu. Pored osnovnog kursa Poznavanje vina, organizuje se WSET nivoa 2 i nivoa 3, a zatim i ekspertske nadgradnje u vidu radionica sa naslovima:

• PENUŠAVA VINA SVETA, od Allegra do Dom Perignona,
• VELIKA SVETSKA CRVENA VINA.

Sve su usluge obrazovanja prilagođene današnjim uslovima, tako da se organizuju i seminari za zatvorene grupe, posete vinskim regijama poput Portugala, Slovenije…, ali daju i savete za formiranje vinoteka, pa čak i Team Building, gde sofisticirano znanje o vinu ima poseban značaj.

Moj lični zaključak: svaka čast BELVIN! Samo napred, želim vam mnoštvo polaznika! Krajnje je vreme da se prihvatimo učenja.

A knjiga stoji na polici, stoji u mojoj sve većoj porodičnoj biblioteci, šepuri se kao slika, kao skulptura, i veoma rado se hvatam za pojedina izdanja i posle više godina.

Ovo je priča o novoj knjizi, koja me oduševila. Zaslužuje zato, da napišem ove redove, da podelim doživljaj sa prijateljima.

Vinsent Gasnije, majstor someljerstva, u svojoj monografiji komparativne analize preko 500 svetskih vina otkriva tajnu egzaktne vrednosti doživljaja i višedimenzionosti ovog božanskog pića, pri ćemu daje stilsku sistematizaciju, i upućuje na razne moguće atribute za uporđivanje i učenje. Knjiga, kao sve američke knjige, je popularistička, maksimalno približena običnom čoveku, sa brilijantnim fotografijama, šaljivim asocijacijama, publicističkim pod- i nad-naslovima, sižejima i digresijama.
Monografija, jer je sveobuhvatna, ali je i vodič, priručnik, i pre svega univerzalna literatura. Poglavlja se nižu kao u romanu, ništa prirodnije nije, nego ono što sledi. Kao da smo očekivali promenu, razvoj događanja. Uvod je skoro neprimetan, nenametljiv. Ne podučava nikog, ali sa puno strasti dotiče istoriju. Nakon pasusa „Prvi proizvođači vina“ sledi „Vino za izvoz“, a zatim lucidno: „Novi svet vina“ – vino po merilima današnjice. Vino je definitivno svetsko, i ono povezuje sve ljude sveta.

Šta je to stil? Kako odrediti kom stilu pripada neko vino? Šta određuje stil nekog vina? Jedina ispravna polazna tačka da se ukaže na specifičnost proizvodnje vina u svetu: uticaji. Uticaj sortimenta grožđa, region, pouka o taninima, boja vina, klima i vreme, sunce i tlo, godišnja doba, uzgojne forme loze, navodnjavanje i zaštita, mašine i ručni rad. Zatim, kako se proizvodi vino, ali ni reči o tehnologiji, već o specifičnostima i njihovim posledicama, o sudovima od hrasta, o bocama i odležavanju. Jedna romantična godina od proleća do proleća u vinogradu i u podrumu: šta se radi, šta se događa?

Kako naći svoj stil? Kako se čitaju etikete? Šta se krije u imenu vina? Pravila su različita u različitim zemljama proizvođača vina. Zatim dolazi uputstvo za vežbu: treniranje ukusa – degustiranje: šta treba tražiti, šta uočiti? Kiselost, slast, gorčina, alkohol. Boja, aroma, ukus. I konačno: grupisanje vina po stilovima. Veoma oštra podela, ali sasvim na mestu:

• laka, krepka bela vina
• sočna, aromatična bela
• puna, opulentna bela
• voćna, lepršava crvena vina
• karakterna pitka crna vina
• bogata, gusta, puna crna vina

I sledi nabrajanje po grupama, sa opisom svake grupe na početku, analiza tipičnih predstavnika, poneka interesantna priča, ali svakako kratki odgovori na atribute: boja, aroma, ukus, kupovina, uživanje, čime uporediti. Svaka grupa ima nekoliko testova ukusa. To su na primer: kiseline. Ili:dužina, voćnost, tekstura, sortiment, punoća… Ovi testovi upoređuju tri izabrana vina, i za svaki od njih se ispriča šta ga čini karakterističnim za taj atribut.

Nakon opisa najtežih crnih vina, poput australijskog Širaza i Matora, slede još dve stilske grupe (za mene ne toliko atraktivne): penušava vina i na kraju, desertna – slatka i pojačana vina.

Ali, to nije sve. Kako kupiti vina, i koliko platiti za bocu ili karton? Kako ga čuvati, i koliko ga možemo čuvati? Uvod u pravi Users Guide (Uputstvo za upotrebu). Priča o serviranju, temperaturi, ritualu otvaranja boce, pravilima posluživanja. Konačno i uparivanje sa hranom. Ali ne hranu sa vinom, već obrnuto: vino traži svoje zalogaje.

Knjiga je opremljena kratkim dodacima, kao tabelaran pregled najvažnijih vinskih sorti grožđa, sa izuzetno interesantnim primedbama, rečnikom vinke kulture, kao i indeksom pojmova. Grafička oprema sa bezbroj fotografija je vrhunska, kako sa estetske tako i sa grafičko-profesionalne strane. Svih 352 strane su praznik za oči i um.

I šta još ostaje?

„… A litle food, some good company with family or friends around them, and one or two wonderful wines to drink, compare, and discuss!…“ – zaključuje autor u svom predgovoru.