Somogyi Pincészet / Podrum Somogyi
Családi pincészet / Porodični podrum
Njeno Veličanstvo ŠARDONE, selection 2009
O berbi godine gospodnje 2009 moglo bi se posebno pisati, s obzirom, da je procena bila više nego izvikana: možda čak bolja godina od 1968, koja je bila proglašena za wintage of the century, u našem regionu. Što se tiče našeg vinograda, rod je bio izuzetan: šećer u širi kabernea bio je 23%, što je za 3% više od brilijantne prethodne (2008) godine. Šardone je prva, devičanska berba 2009, i dala je širu sa 24% šećera, što je prevazišlo naša očekivanja. Brali smo je u punoj zrelosti, čak poneki čokot je dao i kasnu berbu. Količina roda ograničena, grozdovi jedri, zdravi. Iako smo krenuli putem odabira (selection), praktično nije bilo šta probirati. Materijal je bio fantastičan, ostalo je da se opredelimo: kakvo vino napraviti, pošto je ovo prvi put da imamo oficijelno belo vino, i upravo krećemo u doživljaj zvani ŠARDONE.
“Svetu preti šardonizacija!”- slogan je, koji još uvek odjekuje u krugovima vrhunskih ocenjivača vina. Mnogima je neshvatljivo, da ova sorta može parirati, pa i pobediti tradicionalni svet Rizlinga, doskoro kraljicu belih vina! Činjenica reinkarnacije i novog osvajanja tržišta ove stare francuske sorte dolazi iz novog sveta, iz Australije, i još više iz Amerike, Kalifornije. Ipak, tradicionalno, najbolji Šardone proizvodi se u Francuskoj, i to u Burgundiji. Ali burgundski tip vina nije za svakog, nije za sve prilike, i nije uvek za upoređivanje sa drugim ili istim vinima iz drugih vinorodnih krajeva. Read the rest of this entry »Marijaž – venčanje vina i hrane
Izveštaj sa Vinske večeri u hotelu “Vojvodina” ovom prilikom neka pišu drugi. Ja definitivno neću moći promeniti narod, koji se sjajno snalazi, i uvek ima svoje razloge i svoju priču da se dobro oseća, i lepo provede. Nazdravlje!
Ipak, moja je volja (ili želja) ostvarena više nego pre godinu dana: brilijantno venčavanje vina sa odabranim zalogajima (pre negoli hrane sa vinima). Na stranu sa snobovskim floskulama šta se sa čime uparuje, jer svako ima svoj stil, mnogo merodavniji od nametanja pravila, mi smo ponudili našu varijantu menija, kako istaći kvalitete ovih osam odabranih vina. I mislim, da smo u tome uspeli. Otvaram diskusiju za sve one koji su probali. Koji nisu, neka predlože alternative, pa sledeće godine eto prilike da svi probamo na Vinskoj Večeri.
Daklem, šta se jelo i pilo ove večeri, redom ću ispričati: Read the rest of this entry »U zrenjaninskom Hotelu “Vojvodina” ponovo VINSKO VEČE
Da li će u gradu na Begeju postati tradicija održavanja ove svetkovine u čast njegovog veličanstva VINA, saznaćemo u petak 26. februara, uveče u 8. Ako sve bude po planu Hotela, tada počinje viševinska večera uz interpretaciju 8 odabranih vina iz okolnih vinarija, u paru sa ukusnim zalogajima u 7 gangova.
Po uzoru na prošlogodišnje veče, planira se strogi protokol, ali sa maksimalnom pažnjom prema gostima: muziku će svirati EGO Bend, hrana odabrana i najbolja što Hotel ima, a piće već znate, VINO: od lepršavih belih, preko rozea do crvenih i do desertnih – pravi hedonistički događaj. Tome će svakako posebno doprineti i specijalni gost, zapravo domaćin večeri, Profesor Dr Slobodan Jović. Njegov doprinos u širenju kulta vina je nama poznat, a njegovo znanje kao naučnika, enologa i sposobnost da to znanje prenese je izuzetna. Koliko je meni poznato, profesor je rodom iz ovog kraja…Možda nije suvišno napomenuti, da će hrana koja prati vina biti delimično prilagođena postu, tako kažu organizatori.
Karte su u pretprodaji na recepciji Hotela, broj mesta je ograničen. Ako nas bude ponovo kao prošle godine, biće vinsko veče i sledeće godine, i svake sledeće godine. Gradimo tradiciju grada. Grad od stotinak hiljada stanovnika to zaslužuje!
DAN SVETOG VALENTINA
dan zaljubljenih – početak rezidbe
Ko obrađuje vinograd, taj zna da je vinogradarstvo prepuno sujeverja i običajne tradicije, koja se veoma ozbiljno shvata čak i danas u modernim vremenima primene savremenih tehnologija. Šta god da nauka kaže, uvek je prisutno pitanje i sumnja: nije li rano da se sada reže?; zar se sme okopavati posle kiše?; vino se ne sme pretakati kada se mesec smanjuje…
14. februar je tradicionalno dan zaljubljenih, ali i dan početka rezidbe. Na ovaj dan, mnogi vinogradari, vinski viteški redovi, udruženja vinogradara izlaze u vinograde i ritualno orežu prvi čokot loze. U novije vreme crkva je ponovo u modi, pa se i sveštena lica zvanično pozivaju u vinograde da osvešćenjem podare blagoslov lozi, da bogato rodi i ove godine. Ova dva običaja – zaljubljeni i rezidba – baš i nemaju prepoznatljive zajedničke korene, koliko ja znam. Neke logike svakako ima: radi se o plodnošću, o radnjama koje prethode rađanju, o neminovnim prvim koracima, koje vode proleću.
Koreni proslave Sv. Trifuna (Valentin je srpski Trifun, mađarski Balint) vode sve do antike. U drevnom Rimu u periodu od 13 do 15 februara održavala se svetkovina vezana za pastirskog boga Lupercus-a, kada su žrebom određivali parove mladih. Dve su svetkovine bile poštovane: Faunus i Lupercalia ili Februa. Prvo su ritualima pročišćavanja i plodnosti udovoljavali bogu Luperkusu, malignom bogu vučjeg lika, a zatim bi bičevima od kozje kože tzv. februama ritualno bičevali mlade, naročito devojke, u cilju isčišćenja i podarivabnja plodnosti. Ovaj pagani običaj je kasnije crkva pokušala nadomestiti proslavom dana Svetog Trifuna na dan 14 februara, i to dekretom pape Gelasius 496 godine. Ali, ko je zapravo bio Sveti Trifun?
ŠKOLA VINA, a u BEOGRADU!
U haosu današnjice, kada čovek više ne zna koga pozdravlja u slučajnom prolazniku, svaki znak raspoznavanja je postao sumnjiv, titule ispred ili iza imena najradije ne čitam. Činim to i sa svojim potpisivanjem. Zato što lažne vrednosti danas javno paradiraju na sceni, i zato, što je sve manje onih, koji dižu glas za ponovnu izgradnju institucije vrednosti.
Baš ovih dana na značajnoj manifestaciji ocenjivanja vina počasni gosti komisija, pozvani kao vitezovi, a po profesiji veoma udaljeni od vinarstva, bili su zvanično nazvani ENOLOZIma. Valjda zato, što su drugi članovi komisije bili Prof. Dr. ili Mr. vin., somelier, a oni bi bili samo mašinski tehničar ili poljoprivrednik. Ne bi ni bilo neobično da se ne radi o VINU i o ENOLOGIJI, i o činjenici, da se takvo oficijelno (školsko) zvanje moglo steći do skora samo u inostranstvu. E, od pre nepunih godinu dana, takva škola počela je sa radom i kod nas, u Beogradu. To je BELVIN – škola vina. Read the rest of this entry »Vrhunska vina malih vinarija (2)
Tehnologija: DA, Industrija: NE!
(2. Enologija)
Enologija je enološka tehnologija, tehnologija vina. Toliko, i ne više od toga. Ne prihvatam tezu, da je enologija umetnost, da je kulturološka nauka, da je to zanat u velu mistike. To jeste zanat, ali zanat sa čvrstom naučnom i tehnološkom podlogom. Enologija je jedan od izazova modernih tehničkih i prirodnih nauka, bojište, gde se čovek i njegovo znanje svakodnevno upoređuje sa genijalnošću majke prirode. Naravno, priroda pobeđuje, a čovek uči.
Pitao sam seljake, zašto su protiv upotrebe selektivisanih kvasaca, a oni su odgovorili: to je hemija. To nije hemija, to je mikrobiologija i biohemija, dodavali kvasac ili ne. Onda sam ih pitao, zašto ne seju seme kukuruza od ovogodišnjeg roda, već seju kupljenu semensku robu? E onda sam dobio lekciju o selekcijama i genotipovima od jednog punog školskog časa. U jednoj od mojih omiljenih knjiga Amerikanac doslovce izjavljuje: mi mali, kućni proizvođači vina možemo pouzdano praviti dobra vina samo, ako koristimo specijalne sojeve kvasaca, za koje znamo šta i kako rade, a neki Francuzi dozvoljavaju sebi taj luksuz da puste divlje kvasce u akciju, jer imaju moćne laboratorije, i peglaju proces vrenja, ako izmakne kontroli. A proces, bogami, izmiče često i kod opremljenih vinarija sa modernom tehnologijom i iskusnim inženjerima.Vrhunska vina malih vinarija
Tehnologija: DA, Industrija: NE!
(1.Higijena)
Postoji večita diskusija kod vinogradara i malih proizvođača vina, pa i u redovima ljubitelja vina, šta je to “tradicionalna proizvodnja vina”, “prirodno vrenje”, a šta “hemija” i “veštačke manipulacije” u proizvodnji? Većina njih, koji se bune protiv modernizacije je odbrana tzv. tradicionalnog u cilju opravdavanja nemogućnosti da se drugačije proizvodi. Ta nemoć potiče pre svega zbog nemanja para za investiranje, ali i zbog neznanja i nestručnosti. Jer vino, pravo domaće vino, kažu oni, nastaje samo, priroda nam ga daje, a čovek može samo da ga pokvari ako se uplete sa svojim pametovanjem. Da li je baš tako?
Ali, pre nego li odgovorim na ovo pitanje, ispričam svoje argumente za i protiv. Dozvolite mi da prepričam jednu ruralnu anegdotu koja se (navodno) stvarno dogodila – meni su je pričali sa imenima i prezimeninma aktera, koje i lično poznajem. Read the rest of this entry »LIČNA KARTA SVAKOG VINA
Šumsko voće, miris banane, ukus kože, tralala…
I jesen prolazi, obrali smo vinograde, novo vino vri u podrumu, konačno malo da odahnemo i da se vratimo pisanju, knjigama, i našem blogu.
Sve je više literature o vinu ili, tačnije vinima, jer je i vina sve više u prodavnicama, vinotekama. Onih velikih i poznatih vina, i vina novopečenih naših, jedino nas nema nigde, nas malih porodičnih vinara, jer nas je novi Zakon o vinu potezom pera izbrisao sa liste postojećih. Tako su naša vina sada „tajna“ vina ili „zabranjena“ vina, ali o tome u nekom od sledećih postova. Sada imam nameru da besedim o famoznoj terminologiji opisa pojedinih vina, rečniku, koji prevazilazi okvire snobizma i daje beskonačne mogućnosti svakome da mašta o sličnostima koje opisuju doživljaj vina. U opisu takvog doživljaja degustacije sve je dozvoljeno!Otvorimo bilo koji katalog vina, ili uzmemo u ruke bocu vina i pročitajmo šta piše na etiketi. Čitanje etiketa jeste posebna pismenost, jer zavisi od porekla boce: druga su značenja i obavezni ili dozvoljeni sadržaji u Francuskoj, nego u Španiji, drugačiji u Nemačkoj, drugačiji u Italiji. Ali ni to nije današnja tema. Mene interesuje deo teksta, koji je na našim bocama skoro obavezan, a u raznim stručnim ocenama naših cenjenih enologa i someljijera prosto epska. Naravno i u stranoj literaturi je ovakav opis sasvim sličan, no, otkad se i kod nas ponovo počelo sve više da se priča o vinu, mnogi moji prijatelji, neki čak vrsni hedonisti, poznavaoci vina, nasmeše se kad čuju: šumsko voće, miris banane, ukus kože, tralala… Read the rest of this entry »
Sertifikovane sadnice, iliti – Klonovi u vinogradu
Kao što to obično biva, sve što se može prodati, to će neko i kupiti, a obično novine prvo dospevaju u ruke onih, kojima je jedino važno da je novo i da u tome prednjače u svojoj okolini, sve sa nadom da će profitirati. Pokondirena tikva je stalno aktuelna.
Ne aktuelna, nego, kao da je napisana za današnje stanje društva pametnih. Nedavno me pitao jedan od onih, koji do juče nisu znali ni šta je loza, mošt, vino, ali su eto dobili nepovratna podsticajna sredstva države i posadili nekoliko hiljada sertifikovanih sadnica: „Da li bi bilo moguće zasaditi još jedan red običnih kalemova pored ovih sertifikovanih? Da li će oni uticati jedan na drugi?“Kako odgovoriti, a da ne uvredimo uglednog gazdu? Ne znam. Kako to, da većina mojih obrazovanih kolega, (pa ni moja malenkost) zasad nisu uspeli obezbediti sebi uslove da posade novi vinograd od bezvirusnih, sertifikovanih klonova. Možda previše znaju, pa se plaše, ili su možda suviše ozbiljno shvatili namere ministarstva, i sagledavaju, da još nisu spremni za tako nešto. Na kraju krajeva, sertifikovana sadnica jednogodišnjeg kalema ima cenu 160 dinara, obična sadnica na pijaci je 50, a srbijanci kalemari donose na prag „koju god sortu želiš“ za 20 dinara po komadu! Read the rest of this entry »
Kako odabrati vino? – jedna izuzetna knjiga
Vincent Gasnier: How to Choose Wine? (DK, The Penguin Book, 2006)
Obožavam knjige. Proveo sam dve decenije u svetu informatike, i internet mi je deo dnevnih rituala od samog početka. Ipak, ako bih želeo nešto stvarno ozbiljno pročitati, to mora biti štampano, na papiru. Volim vladati prostorom napisanog dela, opipati, prelistavati, uporediti detalje.
Poneti sa sobom. Pokazati drugome. Daklem, ostao sam staroga kova. Ubeđen sam, da je samo štampano delo pravo delo, ostvarenje, koje ostaje za buduće generacije. Tako i slika, fotografija. Digitalna forma je sada tu, a sutra nigde. Još nisam uspeo sačuvati ni jedan fajl koji bi mi nešto značio nakon recimo dve godine. To je period čarobnog preporoda digitalnih medija, kada menjam mašinu, disk. Kako arhive obično ne preseljavam, vremenom postaju nečitljive, i bivaju zaboravljene.A knjiga stoji na polici, stoji u mojoj sve većoj porodičnoj biblioteci, šepuri se kao slika, kao skulptura, i veoma rado se hvatam za pojedina izdanja i posle više godina. Read the rest of this entry »
Vina iz podruma Somogyi
Podrum Somogyi
Prijatelji
Komentari