Ko obrađuje vinograd, taj zna da je vinogradarstvo prepuno sujeverja i običajne tradicije, koja se veoma ozbiljno shvata čak i danas u modernim vremenima primene savremenih tehnologija. Šta god da nauka kaže, uvek je prisutno pitanje i sumnja: nije li rano da se sada reže?; zar se sme okopavati posle kiše?; vino se ne sme pretakati kada se mesec smanjuje…

14. februar je tradicionalno dan zaljubljenih, ali i dan početka rezidbe. Na ovaj dan, mnogi vinogradari, vinski viteški redovi, udruženja vinogradara izlaze u vinograde i ritualno orežu prvi čokot loze. U novije vreme crkva je ponovo u modi, pa se i sveštena lica zvanično pozivaju u vinograde da osvešćenjem podare blagoslov lozi, da bogato rodi i ove godine. Ova dva običaja – zaljubljeni i rezidba – baš i nemaju prepoznatljive zajedničke korene, koliko ja znam. Neke logike svakako ima: radi se o plodnošću, o radnjama koje prethode rađanju, o neminovnim prvim koracima, koje vode proleću.

Koreni proslave Sv. Trifuna (Valentin je srpski Trifun, mađarski Balint) vode sve do antike. U drevnom Rimu u periodu od 13 do 15 februara održavala se svetkovina vezana za pastirskog boga Lupercus-a, kada su žrebom određivali parove mladih. Dve su svetkovine bile poštovane: Faunus i Lupercalia ili Februa. Prvo su ritualima pročišćavanja i plodnosti udovoljavali bogu Luperkusu, malignom bogu vučjeg lika, a zatim bi bičevima od kozje kože tzv. februama ritualno bičevali mlade, naročito devojke, u cilju isčišćenja i podarivabnja plodnosti. Ovaj pagani običaj je kasnije crkva pokušala nadomestiti proslavom dana Svetog Trifuna na dan 14 februara, i to dekretom pape Gelasius 496 godine. Ali, ko je zapravo bio Sveti Trifun?

Sv. Trifun nije bila jedna, već su to bile dve istoimene osobe. Obojica su mučenici i živeli su u III veku. Jedan je bio sveštenik u Rimu, dok je drugi bio biskup u Termima, nadomak Rima. Zaštitnik zaljubljenih je postao navodno sveštenik, koji je imao običaj, da mladence dariva cvećem iz svoje bašte, i koji je mučenički pogubljen za vreme cara Klaudija II i to 14. februara 269. godine, zbog svoje hrišćanske vere. Na dan pogubljenja, navodno, snagom svoje hrišćanske vere, vratio je vid jednoj slepoj mladoj devojci, kojoj je ostavio oproštajno pismo sa potpisom: “Tvoj Trifun”.

I kakve veze ima sve ovo sa rezidbom vinove loze? Mogu samo da pogađam: plodnost, pročišćenje… Ali, srećom ima još jedna priča, koja se događa ne znam kada i ne znam gde, a priča potiče iz Francuske, moderne kolevke današnjeg vinogradarstva, i ona glasi ovako:

Kada je Sveti Trifun na svom putu hodočašća stigao 14 februara do jednog zamka koji je bio u sred raskošnog vinograda, i odlučio da potraži prenoćište, vezao je svoje magare za grm vinove loze, da ne bi s magarcem prišao domaćinu. Sutradan izjutra, kada je domaćin ispratio Trifuna, imali su šta da vide: magare je oglodalo poveći žbun loze za koji je bio vezan, ostala su samo dva kratka lastara. Trifun je pao na kolena i uputio molitvu ka nebu i tražio od gospoda milost za magarca i valjanu nagradu za oštećenog domaćina. Te godine vinograd je rodio kao i obično, ali je taj grm, koji je bio orezan od strane magarca bio najplodniji i najzdraviji. Od tada se vinogradi režu.

Simpatično, zar ne?

Kako odgovoriti, a da ne uvredimo uglednog gazdu? Ne znam. Kako to, da većina mojih obrazovanih kolega, (pa ni moja malenkost) zasad nisu uspeli obezbediti sebi uslove da posade novi vinograd od bezvirusnih, sertifikovanih klonova. Možda previše znaju, pa se plaše, ili su možda suviše ozbiljno shvatili namere ministarstva, i sagledavaju, da još nisu spremni za tako nešto. Na kraju krajeva, sertifikovana sadnica jednogodišnjeg kalema ima cenu 160 dinara, obična sadnica na pijaci je 50, a srbijanci kalemari donose na prag „koju god sortu želiš“ za 20 dinara po komadu!

Klonovi nove generacije su prava tehnološka rešenja za proizvodnju najboljih vina. Naravno, sve ima svoje, pa se i ova tehnologija vezuje za mnoštvo preduslova, pre svega lokalnih – kao što su mikroklima, struktura tla, lokacija, udaljenost od mogućih inficiensa. Ali i od mogućnosti dugotrajnog i redovnog održavanja takvog vinograda: tlo bez nematoda, atmosfera bez cikada, popunjavanje praznih mesta istim klonovima… Tako da (nažalost) sve mi ovo liči na stanje onih jadnih konja čistokrvne rase Lipicanera, koji su u vrtlogu nedavnih balkanskih ratova ostali da gladuju na prostoru novih vlasnika: slika koju teško ko može da zaboravi – rage od kosti i kože!

Ostajem tako pri surovoj realnosti da koristim samo sorte osnovne populacije, kalemljene u podloge sumnjivog porekla, ali razmnožavam i reznicama i poniranjem. Ipak, red je znati štogod o klonovima sadnica, pa eto navodim prevod teksta pozajmljen sa sajta uglednog Italijanskog proizvođača Vivai Cooperativi Rauscedo. Posebno je važno primetiti grafički i tabelarni prikaz karakteristika vina dobijenih upoređivanjem.

Genetski aspekt

Izbor klonova predstavlja veoma efektivan sistem, koji u granicama varijabilnosti populacija date sorte  dozvoljava izolaciju i razmnožavanje biotipova koji pokazuju prednosti u faktorima kao što su produktivnost, kvalitet i sl. koji su od značaja za uzgajanje.

Kada se neki interesantan biotip otkrije, zasnivaju se zasadi za upoređivanje i homologizaciju: Tu se svaki od izolovanih biotipova uzgaja u ambijentu tipičnom za datu sortu. Serije morfoloških, fizioloških i proizvodnih upoređenja će razjasniti varijanse  fenotipova i genotipova.

Fitosanitarni aspekt

Za vreme prethodne selekcije, tj. ranih izdvajanja biotipova obavlja se vizuelna sanitarna kontrola sa namerom da se otkriju glavne virusne bolesti.
Nakon i za vreme genetske selekcije izvode se testovi serodiagnoze ELISA i PCR: Ovi testovi obezbeđuju veoma rano otkrivanje nekih specifičnih virusa. Nakon toga biotipovi se podvrću wood testovima (indeksacija) sa upotrebom indikatora rasta različitih vrsta u periodu od 3 godine.

Enološke kontrole i mikrovinifikacija

Rod sa jednog biotipa vinove loze mora se vinificirati odvojeno. Ovako dobijeno vino se analizira hemijski i degustira od strane komisija specijalista. Svrha ove mikro-vinifikacije jeste da se utvrdi dali je pretpostavljeni klon sposoban da daje istaknute karakteristike u poređenju sa standardima sorte.
Posebno se obraća pažnja na analize sadržaja alkohola, ukupni aciditet (kiseline), pH, suvi ekstrakt i sadržaj pepela sa zadatkom da se podupre ocena degustatora za valjanost razvoja izabranog klona u populaciji.
Važno je naglasiti da je za bela vina poželjna visoka kiselost i pH zajedno sa plemenitim aromama, i to su elementi koje upoređujemo u sortnoj populaciji.
Što se tiče crnih vina, njihova punoća i struktura, zajedno sa povoljnim sadržajem tanina i polifenola – to su značajni elementi.
Kod stonog grožđa, pored izgleda grozdova važni su još i sledeći elementi: boja, indeks otpadanja bobica sa peteljke, osetljivost na prevoz, pH vrednost, stalna kiselost i sadržaj šećera.
Nakon 3 godine sanitarnih testova, agronomskih, enoloških i genetičkih potvrđivanja, nakon što dokažemo, da izabrani biotip pokazuje pozitivnu razliku u odnosu na populaciju sorte, novi klon je spreman za homologizaciju i dalje razmnožavanje i širenje.
Firma Vivai Cooperativi Rauscedo je do danas homologizirala preko 200 klonova, od kojih 175 se ubraja u novije VCR serije, kao nosioci superiornih genetskih i sanitarnih standarda.