• Sorte i tradicija

    October 12, 2008

    Tags: , , , ,
    Posted in: Vinograd

    Ovih dana već drugi put sam diskretno kritikovan zbog izbora sorti vinove loze koju gajim. Dobronamerno, iskreno se čude moji sagovornici: kad tako od srca neko ponovo sadi vinograde i pravi vina, zašto baš Kaberne, zašto Šardone, zašto ne neka Naša stara sorta? Jer ta svetska vina prave po celom svetu. Zašto mi moramo uvek kopirati njih, naše je ipak interesantnije i za ceo svet, ne samo za nas!
    Zvuči potpuno logično, i na trenutke se i postidim, osećam se snobom. Moja zbunjenost dolazi iz neznanja. Iz nepoznavanja šta je to Naše? Koje su to naše autohtone sorte, recimo Banata. Ovog Banata, torontalskog, velikobečkerečkog. Vršac bi mogao pričati o Banatskom rizlingu, ali već Čoka ne znam čime bi se hvalila, iako su od vajkada velike površine pod vinogradima: Merlo, Kaberne? A šta je tek sa ovim delom Potisja? Ili, recimo Biserno ostrvo sa Muskat Krokanom. Dali je Muskat Krokan autohtona sorta tog dela Banata? (Uzgred rečeno i nije u Banatu: s one strane je Tise). Mnogi ne znaju, da se Muskat Krokan uspešno gaji u Australiji na površinama o kojima mi možemo samo da sanjamo, a kvalitet (navodno) je vrhunski.
    Moju zbunjenost povećava i tekst konkursa za podsticaj vinogradarstva Ministarstva poljoprivrede, gde podržavaju sadnju domaćih autohtonih sorti, pa nabrajaju pored ostalih i Kaberne Sovinjon, i Merlo! A tu je i naš porodični vinograd u plavnom području Tise, u Zablatu, koji je nekad sađen od strane ovdašnjih Nemaca, pre sto godina (!), i gde su nasleđene sorte Muskat Hamburg, Merlo, Šasla, a najviše Slankamenka, koja je bugarska autohtona sorta (tamo je nazivaju Plovdina). Arađani nazivaju Slankamenku Mađarkom.
    I meni se sviđaju priče o Portugizcu, o Kevidinki, o Ezerjo. Ali, čini mi se, da je to samo nostalgično sanjarenje o nekakvoj Našoj herojkoj epohi vinigradarstva, pomalo prislep lokal-patriotizam, folklor i ništa više. Jedno od najboljih vina koje sam ikada probao je Kadarka. U Seksardu (Mađarska) – sorta lagano izumire zbog neekonomičnosti, a poreklom je odavde, tačnije sa Fruške Gore, gde je niko i ne poznaje. Kadarka se gaji još i u okolini Arada (rumunski Banat!). Njihovo vino ni u čemu ne zaostaje od onog u Mađarskoj.
    Daklem, ja ostajem ubeđen, da sam odabrao prave sorte. Neću nabrajati moje razloge. Možda drugi put. I naravno, kao i svaki pasionirani vinogradar, ne odustajem od sitnih eksperimenata. Sada me naročito golica Furmint, moje omiljeno belo vino. Od njega se pravi Tokajac… Naravno, samo manja školica, i taj neprevaziđeni problem vremena: treba nam 4 godine od ideje do prvog vina!

    • Recent Comments