Vincent Gasnier: How to Choose Wine? (DK, The Penguin Book, 2006)
Obožavam knjige. Proveo sam dve decenije u svetu informatike, i internet mi je deo dnevnih rituala od samog početka. Ipak, ako bih želeo nešto stvarno ozbiljno pročitati, to mora biti štampano, na papiru. Volim vladati prostorom napisanog dela, opipati, prelistavati, uporediti detalje. [singlepic=205,200,240,,left]Poneti sa sobom. Pokazati drugome. Daklem, ostao sam staroga kova. Ubeđen sam, da je samo štampano delo pravo delo, ostvarenje, koje ostaje za buduće generacije. Tako i slika, fotografija. Digitalna forma je sada tu, a sutra nigde. Još nisam uspeo sačuvati ni jedan fajl koji bi mi nešto značio nakon recimo dve godine. To je period čarobnog preporoda digitalnih medija, kada menjam mašinu, disk. Kako arhive obično ne preseljavam, vremenom postaju nečitljive, i bivaju zaboravljene.
A knjiga stoji na polici, stoji u mojoj sve većoj porodičnoj biblioteci, šepuri se kao slika, kao skulptura, i veoma rado se hvatam za pojedina izdanja i posle više godina.
Ovo je priča o novoj knjizi, koja me oduševila. Zaslužuje zato, da napišem ove redove, da podelim doživljaj sa prijateljima.
Vinsent Gasnije, majstor someljerstva, u svojoj monografiji komparativne analize preko 500 svetskih vina otkriva tajnu egzaktne vrednosti doživljaja i višedimenzionosti ovog božanskog pića, pri ćemu daje stilsku sistematizaciju, i upućuje na razne moguće atribute za uporđivanje i učenje. Knjiga, kao sve američke knjige, je popularistička, maksimalno približena običnom čoveku, sa brilijantnim fotografijama, šaljivim asocijacijama, publicističkim pod- i nad-naslovima, sižejima i digresijama.
Monografija, jer je sveobuhvatna, ali je i vodič, priručnik, i pre svega univerzalna literatura. Poglavlja se nižu kao u romanu, ništa prirodnije nije, nego ono što sledi. Kao da smo očekivali promenu, razvoj događanja. Uvod je skoro neprimetan, nenametljiv. Ne podučava nikog, ali sa puno strasti dotiče istoriju. Nakon pasusa „Prvi proizvođači vina“ sledi „Vino za izvoz“, a zatim lucidno: „Novi svet vina“ – vino po merilima današnjice. Vino je definitivno svetsko, i ono povezuje sve ljude sveta.
Šta je to stil? Kako odrediti kom stilu pripada neko vino? Šta određuje stil nekog vina? Jedina ispravna polazna tačka da se ukaže na specifičnost proizvodnje vina u svetu: uticaji. Uticaj sortimenta grožđa, region, pouka o taninima, boja vina, klima i vreme, sunce i tlo, godišnja doba, uzgojne forme loze, navodnjavanje i zaštita, mašine i ručni rad. Zatim, kako se proizvodi vino, ali ni reči o tehnologiji, već o specifičnostima i njihovim posledicama, o sudovima od hrasta, o bocama i odležavanju. Jedna romantična godina od proleća do proleća u vinogradu i u podrumu: šta se radi, šta se događa?
[singlepic=203,320,240,,right]Kako naći svoj stil? Kako se čitaju etikete? Šta se krije u imenu vina? Pravila su različita u različitim zemljama proizvođača vina. Zatim dolazi uputstvo za vežbu: treniranje ukusa – degustiranje: šta treba tražiti, šta uočiti? Kiselost, slast, gorčina, alkohol. Boja, aroma, ukus. I konačno: grupisanje vina po stilovima. Veoma oštra podela, ali sasvim na mestu:
I sledi nabrajanje po grupama, sa opisom svake grupe na početku, analiza tipičnih predstavnika, poneka interesantna priča, ali svakako kratki odgovori na atribute: boja, aroma, ukus, kupovina, uživanje, čime uporediti. Svaka grupa ima nekoliko testova ukusa. To su na primer: kiseline. Ili:dužina, voćnost, tekstura, sortiment, punoća… Ovi testovi upoređuju tri izabrana vina, i za svaki od njih se ispriča šta ga čini karakterističnim za taj atribut.
Nakon opisa najtežih crnih vina, poput australijskog Širaza i Matora, slede još dve stilske grupe (za mene ne toliko atraktivne): penušava vina i na kraju, desertna – slatka i pojačana vina.
Ali, to nije sve. Kako kupiti vina, i koliko platiti za bocu ili karton? Kako ga čuvati, i koliko ga možemo čuvati? Uvod u pravi Users Guide (Uputstvo za upotrebu). Priča o serviranju, temperaturi, ritualu otvaranja boce, pravilima posluživanja. Konačno i uparivanje sa hranom. Ali ne hranu sa vinom, već obrnuto: vino traži svoje zalogaje.
[singlepic=204,200,240,,left]Knjiga je opremljena kratkim dodacima, kao tabelaran pregled najvažnijih vinskih sorti grožđa, sa izuzetno interesantnim primedbama, rečnikom vinke kulture, kao i indeksom pojmova. Grafička oprema sa bezbroj fotografija je vrhunska, kako sa estetske tako i sa grafičko-profesionalne strane. Svih 352 strane su praznik za oči i um.
I šta još ostaje?
„… A litle food, some good company with family or friends around them, and one or two wonderful wines to drink, compare, and discuss!…“ – zaključuje autor u svom predgovoru.
Boza said...
1Ne znam francuski, ali mi lepshe zvuchi “somelijer”.
Ustvari, nedostaju podaci o tome gde se knjiga moze kupiti i po kojoj ceni, pa makar imao i procenaT:).
DOBAR PRIKAZ
03/3/09 10:48 PM | Comment Link
Piscinator said...
2Citajuci ovaj sajt kao da citam dnevnik prosle buducnosti. Pitanje: CIJE prosle buducnosti? Naravno tvoje. Zasto?
Setajuci se po tvom vinogradu ugodjaj je onako cool,umirujuci i nadajuci. Kao da sam u nekom vremenu u kojem bi zeleo da budem,daleko od sveg smora koji nas tlaci, nervira i pomalo deprimira. Napravio si lepu buducnost ne samo sebi i svojoj porodici vec i nama koji bi te posetili ili su vec to ucinili.
Setajuci po tvom dnevniku na ovom sajtu, dozivljavam tu proslu buducnost. Zasto ogorcenje i nerviranje oko ocenjivanja vina, bahatosti i neorganizovanosti udruzenja vinara i vinogradara,nezadovoljstva oko toga dali je uspelo ili ne vece posveceno vinu?! Neki ne vole uspehe (ponajvise tudje) i to je O.K. I ne moraju, ali oni tim cinom samo brzo stare i odlaze u proslost. Ako se budes nervirao zbog toga i saosecao sa tim brzo ces ostariti i mi necemo *ostati mladi sa tobom ako brzo ostaris i ta ce nam mladost mozda teze pasti*.
Savet: to sto cinis u vinogradu i podrumu je respektabilno i dobar si u tome. Produzi sa tim. Jer ako se budes nervirao i posvecivao manje paznje vinu, ( a vino je i kao zena)usrecice nekog drugog
03/5/09 9:05 PM | Comment Link
Vilmos Somogyi said...
3Knjiga se može naći u Novom Sadu u knjižari IPS.
03/7/09 8:23 PM | Comment Link