Kao što to obično biva, sve što se može prodati, to će neko i kupiti, a obično novine prvo dospevaju u ruke onih, kojima je jedino važno da je novo i da u tome prednjače u svojoj okolini, sve sa nadom da će profitirati. Pokondirena tikva je stalno aktuelna.
Ne aktuelna, nego, kao da je napisana za današnje stanje društva pametnih. Nedavno me pitao jedan od onih, koji do juče nisu znali ni šta je loza, mošt, vino, ali su eto dobili nepovratna podsticajna sredstva države i posadili nekoliko hiljada sertifikovanih sadnica: „Da li bi bilo moguće zasaditi još jedan red običnih kalemova pored ovih sertifikovanih? Da li će oni uticati jedan na drugi?“Kako odgovoriti, a da ne uvredimo uglednog gazdu? Ne znam. Kako to, da većina mojih obrazovanih kolega, (pa ni moja malenkost) zasad nisu uspeli obezbediti sebi uslove da posade novi vinograd od bezvirusnih, sertifikovanih klonova. Možda previše znaju, pa se plaše, ili su možda suviše ozbiljno shvatili namere ministarstva, i sagledavaju, da još nisu spremni za tako nešto. Na kraju krajeva, sertifikovana sadnica jednogodišnjeg kalema ima cenu 160 dinara, obična sadnica na pijaci je 50, a srbijanci kalemari donose na prag „koju god sortu želiš“ za 20 dinara po komadu!
Klonovi nove generacije su prava tehnološka rešenja za proizvodnju najboljih vina. Naravno, sve ima svoje, pa se i ova tehnologija vezuje za mnoštvo preduslova, pre svega lokalnih – kao što su mikroklima, struktura tla, lokacija, udaljenost od mogućih inficiensa. Ali i od mogućnosti dugotrajnog i redovnog održavanja takvog vinograda: tlo bez nematoda, atmosfera bez cikada, popunjavanje praznih mesta istim klonovima… Tako da (nažalost) sve mi ovo liči na stanje onih jadnih konja čistokrvne rase Lipicanera, koji su u vrtlogu nedavnih balkanskih ratova ostali da gladuju na prostoru novih vlasnika: slika koju teško ko može da zaboravi – rage od kosti i kože!
Ostajem tako pri surovoj realnosti da koristim samo sorte osnovne populacije, kalemljene u podloge sumnjivog porekla, ali razmnožavam i reznicama i poniranjem. Ipak, red je znati štogod o klonovima sadnica, pa eto navodim prevod teksta pozajmljen sa sajta uglednog Italijanskog proizvođača Vivai Cooperativi Rauscedo. Posebno je važno primetiti grafički i tabelarni prikaz karakteristika vina dobijenih upoređivanjem.
Izbor klonova predstavlja veoma efektivan sistem, koji u granicama varijabilnosti populacija date sorte dozvoljava izolaciju i razmnožavanje biotipova koji pokazuju prednosti u faktorima kao što su produktivnost, kvalitet i sl. koji su od značaja za uzgajanje.
Kada se neki interesantan biotip otkrije, zasnivaju se zasadi za upoređivanje i homologizaciju: Tu se svaki od izolovanih biotipova uzgaja u ambijentu tipičnom za datu sortu. Serije morfoloških, fizioloških i proizvodnih upoređenja će razjasniti varijanse fenotipova i genotipova.
Za vreme prethodne selekcije, tj. ranih izdvajanja biotipova obavlja se vizuelna sanitarna kontrola sa namerom da se otkriju glavne virusne bolesti.
Nakon i za vreme genetske selekcije izvode se testovi serodiagnoze ELISA i PCR: Ovi testovi obezbeđuju veoma rano otkrivanje nekih specifičnih virusa. Nakon toga biotipovi se podvrću wood testovima (indeksacija) sa upotrebom indikatora rasta različitih vrsta u periodu od 3 godine.
Rod sa jednog biotipa vinove loze mora se vinificirati odvojeno. Ovako dobijeno vino se analizira hemijski i degustira od strane komisija specijalista. Svrha ove mikro-vinifikacije jeste da se utvrdi dali je pretpostavljeni klon sposoban da daje istaknute karakteristike u poređenju sa standardima sorte.
Posebno se obraća pažnja na analize sadržaja alkohola, ukupni aciditet (kiseline), pH, suvi ekstrakt i sadržaj pepela sa zadatkom da se podupre ocena degustatora za valjanost razvoja izabranog klona u populaciji.
Važno je naglasiti da je za bela vina poželjna visoka kiselost i pH zajedno sa plemenitim aromama, i to su elementi koje upoređujemo u sortnoj populaciji.
Što se tiče crnih vina, njihova punoća i struktura, zajedno sa povoljnim sadržajem tanina i polifenola – to su značajni elementi.
Kod stonog grožđa, pored izgleda grozdova važni su još i sledeći elementi: boja, indeks otpadanja bobica sa peteljke, osetljivost na prevoz, pH vrednost, stalna kiselost i sadržaj šećera.
Nakon 3 godine sanitarnih testova, agronomskih, enoloških i genetičkih potvrđivanja, nakon što dokažemo, da izabrani biotip pokazuje pozitivnu razliku u odnosu na populaciju sorte, novi klon je spreman za homologizaciju i dalje razmnožavanje i širenje.
Firma Vivai Cooperativi Rauscedo je do danas homologizirala preko 200 klonova, od kojih 175 se ubraja u novije VCR serije, kao nosioci superiornih genetskih i sanitarnih standarda.
Komentari