Da li će u gradu na Begeju postati tradicija održavanja ove svetkovine u čast njegovog veličanstva VINA, saznaćemo u petak 26. februara, uveče u 8. Ako sve bude po planu Hotela, tada počinje viševinska večera uz interpretaciju 8 odabranih vina iz okolnih vinarija, u paru sa ukusnim zalogajima u 7 gangova.
Po uzoru na prošlogodišnje veče, planira se strogi protokol, ali sa maksimalnom pažnjom prema gostima: muziku će svirati EGO Bend, hrana odabrana i najbolja što Hotel ima, a piće već znate, VINO: od lepršavih belih, preko rozea do crvenih i do desertnih – pravi hedonistički događaj. Tome će svakako posebno doprineti i specijalni gost, zapravo domaćin večeri, Profesor Dr Slobodan Jović. Njegov doprinos u širenju kulta vina je nama poznat, a njegovo znanje kao naučnika, enologa i sposobnost da to znanje prenese je izuzetna. Koliko je meni poznato, profesor je rodom iz ovog kraja…Možda nije suvišno napomenuti, da će hrana koja prati vina biti delimično prilagođena postu, tako kažu organizatori.
Karte su u pretprodaji na recepciji Hotela, broj mesta je ograničen. Ako nas bude ponovo kao prošle godine, biće vinsko veče i sledeće godine, i svake sledeće godine. Gradimo tradiciju grada. Grad od stotinak hiljada stanovnika to zaslužuje!
Ko obrađuje vinograd, taj zna da je vinogradarstvo prepuno sujeverja i običajne tradicije, koja se veoma ozbiljno shvata čak i danas u modernim vremenima primene savremenih tehnologija. Šta god da nauka kaže, uvek je prisutno pitanje i sumnja: nije li rano da se sada reže?; zar se sme okopavati posle kiše?; vino se ne sme pretakati kada se mesec smanjuje…
14. februar je tradicionalno dan zaljubljenih, ali i dan početka rezidbe. Na ovaj dan, mnogi vinogradari, vinski viteški redovi, udruženja vinogradara izlaze u vinograde i ritualno orežu prvi čokot loze. U novije vreme crkva je ponovo u modi, pa se i sveštena lica zvanično pozivaju u vinograde da osvešćenjem podare blagoslov lozi, da bogato rodi i ove godine. Ova dva običaja – zaljubljeni i rezidba – baš i nemaju prepoznatljive zajedničke korene, koliko ja znam. Neke logike svakako ima: radi se o plodnošću, o radnjama koje prethode rađanju, o neminovnim prvim koracima, koje vode proleću.
Koreni proslave Sv. Trifuna (Valentin je srpski Trifun, mađarski Balint) vode sve do antike. U drevnom Rimu u periodu od 13 do 15 februara održavala se svetkovina vezana za pastirskog boga Lupercus-a, kada su žrebom određivali parove mladih. Dve su svetkovine bile poštovane: Faunus i Lupercalia ili Februa. Prvo su ritualima pročišćavanja i plodnosti udovoljavali bogu Luperkusu, malignom bogu vučjeg lika, a zatim bi bičevima od kozje kože tzv. februama ritualno bičevali mlade, naročito devojke, u cilju isčišćenja i podarivabnja plodnosti. Ovaj pagani običaj je kasnije crkva pokušala nadomestiti proslavom dana Svetog Trifuna na dan 14 februara, i to dekretom pape Gelasius 496 godine. Ali, ko je zapravo bio Sveti Trifun?
Komentari