Somogyi Pincészet / Podrum Somogyi
Családi pincészet / Porodični podrum
-
Veče Četiri Vinara
Prošle subote, 7. februara održano je Banatsko viševinsko veče u hotelu “Vojvodina”. Sve su karte unapred prodate, velika sala je bila dupke puna. Za oko 200 gostiju ovo je bila prilika da uz
muziku tamburaša, i priče četiri ovdašnja vinara okuse sedam banatskih jela uz osam vrhunskih vina iz sopstvene berbe njihovih vinograda.
Ovaj bi tekst mogao biti nastavak prethodnog. Iz mnogo razloga. Jer ovo vinsko veče, koje je dugo i pažljivo pripremano, i koje je konačno napunilo veliku salu Hotela “Vojvodina” ipak nije zadovoljilo moja očekivanja kao ni jednog malog broja gostiju. To su bili moji gosti. Ostali su bili oduševljeni. Druga tužna istina je, da su ovu večeru izvorno planirala Udruženja vinara Opštine Zrenjanin (Aradac, Orlovat, Melenci i Taraš) zajedno sa Regionalnom privrednom komorom i Hotelom “Vojvodina”, sve u sklopu manifestacije Prvog ocenjivanja vina u Zrenjaninu, ali su se u međuvremenu posvađali i odustali.
Ideja o viševinskoj večeri je bila izazovna. Provokacija lepog i plemenitog. Šansa, da se doprinese kultu vina u našoj bližoj okolini. Jedna nametnuta inercija od SEDAM JELA i OSAM VINA ohrabrila me je, da se pridružim Dragiši Gvožđan, koji je u jednom mučnom trenutku borbe da se veče svakako održi izjavio: “Ja ću sam organizovati, ako vi nećete!”. Još dvojca prisutnih su nam prišli: Dragiša Živković i Janko Janošik. Mislio sam tada, da nije moguće ne uspeti, nije moguće preusmeriti jedan takav voz od 7+8 vagona tek tako sa rigorozne staze enoloških normi. Uspeću u tome šta god hteli ostala trojica ili slavna zrenjaninska publika. Na kraju krajeva to su stvarno dobra vina, a jelo je provereno dobro.
Zasigurno je teško naći takav kompromis četvorice ljudi potpuno različitih motivacija, obrazovanja, predubeđenja, pa i iskustva da bi svi bili zadovoljni. Takvo zadovoljstvo bi bilo razočarenje za sve. A za auditorijum promašaj, jedno bezlično sterilno ali tehnički doterano, sve-u-svemu dosadno veče. To ni ja nisam želeo. Popuštao sam u raznim cifranjima želja mojih drugova, ali su te fantazije povremeno izlazile iz okvira prihvatljivog, pa smo se bogami i posvađali više puta. Imao sam osećaj, da su me potajno osuđivali da sam suviše uštovio celu pretstavu, formalizovao i uprostio, i da se ponašam nadmeno, superiorno, i to ih vređalo. Bio sam optimista do samog početka večere.Onda, kada se podigne zavesa, kada svi gosti već sede na mestima (neki su naravno došli sa kašnjenjem, a neki čak uneli svoje vino i točili!), kada su dva viteza Banatskog vinskog reda “Sveti Teodor” u odorama pozdravili skup, konferansije pročitala poruku četiri vinara, već sam znao, osetio, da sam zalutao. Još uvek je sve bilo dobro, pod kontrolom, ali je sve ukazivalo da će kompletno veče biti projektovano od strane korisnika tj. gostiju, i biće sve, samo ne kulturno veče, kafana a ne učionica.
I dalje je bilo sve kako sam planirao, no dve stvari su izmakle kontroli. Prvo, muzika je bila preglasna sve vreme i to sa lošim razglasom, i drugo, gosti su se ponašali samovoljno i nekulturno: došli su da jedu i piju. A muzika im je bila baš takva kakvu vole, prava kafanska. Tako se priča o svakom vinu ponaosob redovno utopila u buku mumlanja, a u pauzama (kada se jelo i degustiralo) od brujanja muzike nije se moglo razgovarati za stolom. Ovoj situaciji su doprineli i moji dragi drugari. Svi su se osećali kao organizatori, pa smo osoblju restorana davali različite i protivrečne instrukcije. I oni su se sa razlogom bunili. Kada sam sutradan sreo menadžere hotela, oni su se čudili, poznavajući me, kako sam pristao na ovakvu organizaciju. Imali su iste primedbe, kao i ja.Dali sam pogrešio, što sam svoje ime i obraz stavio na plakat ove vinske večeri?
Kazaće vreme. U meni je ipak ostao gorak ukus nezadooljstva. Ja znam, da sam mnoge razočarao. One, koji su došli da se poklone njegovom veličanstvu VINA, someljerstvu, hedonizmu, enologiji. Kulturi pre svega. Kultu učenja. Kultu umeća da se drugi saslušaju i da se doživi nešto novo, drugačije. Da odemo kući bogatiji.
Umesto toga, kulminacija večeri je bila parada pijanstva i kiča (neka mi Đole Balašević oprosti na pozajmljeni stih). “Širenje veša” u kolu glasnopevajućih. I malobrojni postiđeni građani sada već virtualnog grada Bečkereka, koji su otišli kućama verovatno sa mislima: nemoguće se nemože dogoditi.
Dogodiće se. Obećavam. Dogodine.
Slike sa vinske večeri 7. februara 2009.
14 Photos
Recent Comments
Vina iz podruma Somogyi
Podrum Somogyi
Prijatelji
Boza said...
1Shanji, greshish. Ipak je to bilo relativno uspelo veche, uz sve zamerke na preglasnu, loshe ozvuchenu muziku, nesinhronizovano posluzivanje, itd…
(?)
Zapravo, nasha svakodnevnica je “parada pijanstva i kicha”.
Plemenita namera da se iskorachi iz stanja u kome ne postoji chak ni prosechnost se nesme toliko strogo suditi. Oni koji su videli sveta, boljeg no shto je nash, znaju o chemu pishem. Dobro je da postoje ljudi spremni i sposobni da iskoche (iskorache)iz “parade”.
Moj deda je od vajkada imao svoj vinograd, te pravio “belo” i “ruzicu”. Jutrom, i po najvechem snegu, prvo bi odlazio u vinsku komoru gde je bokal stajao pored buradi, … zatim zagladio brkove, zasukao rukave, i krenuo da namiruje konje, krave… E, onda su doshla smutna vremena, sa smutnim ljudima, zakonima (porez na chokot), i poshto je deda umro, shto od starosti, shto od tuge, baba platila da se vinograd iskrchi. U decenijama bede, primitivni gospodari su od najrazvijenije pokrajine u ovom delu Evrope uspeli da stvore ovo shto josh uvek (po malo) traje (“paradu”).
Zato, ne budi toliko strog. “Ipak se kreche”.
Bozidar
02/19/09 1:15 PM | Comment Link
Sanja Bunford said...
2Andric je govorio kako covek ne sme nikada biti zadovoljan kako bi mogao dalje da napreduje. Na srecu, poznajem dovoljan broj ljudi koji nikada nisu prihvatili ovaj tako pogresan stav, a zahvaljujuci cemu ostaju na putu svoje vizije polako je ostvarujuci. Svet oko nas je nesavrsen, dok se svi mi trudimo da dostignemo sopstveno savrsenstvo. Problem je sto taj pojam svako od nas drugacije tumaci u skladu sa onim sto jesmo, a zbog svega sto je oko nas bilo od kad postojimo kao i zbog nacina na koji smo sve to tumacili. Vas ne poznajem, ali onoga trenutka kada sam okusila Vas Vranac, shvatila sam da bas kao i samo vino, covek koji ga je napravio nije stereotipan i uklopiv u svakidasnje. Stoga nije ni cudo, sto ne mozete da predjete preko besmisla, stereotipa, i raznih nefunkcionalnih grupacija sa istim karakterom. Cinjenica je da takve grupacije i aktivnosti nikada nisu zadovoljavali one koji su iznad njih. Nije mi jasno zbog cega onda pokusavate da se uklopite. Sa takvim savrsenstvom kakvo daje ukus vaseg Vranca (nazalost, samo sam njega imala prilike da probam), uopste nije potrebno da se uklapate, jer je on visoko iznad toga. Napisali ste da je Vase vino samo za prijatelje, poznavaoce i prave ljubitelje. Poznavaoce, s Vasim dopustenjem, necete pronaci medju onima koji placaju karte za provod u Hotelu Vojvodina, a pravi ljubitelji ce postati Vasi prijatelji onog momenta kad okuse Vase vino jer prijatelji nisu oni koji pomazu, pomoc je, na kraju shvatimo, povezana sa interesom, vec su prijatelji oni koji cine da se osecamo dobro, oni koji nas oraspoloze kada je potrebno, sa kojima vreme nije izgubljeno, a tema nije besmislena. Vasem vinu kao ni Vama, nije mesto niti u udruzenjima, niti medju sirokim masama. Hocete da dodjete do ljubitelja? Nemojte to ciniti u pokusajima da promenite svet i da edukujete one koje to ne interesuje. Budite tamo gde Vam je mesto i gde Vase vino zasluzuje da bude. Ima dovoljno onih koji ce umeti da cene i postuju ono sto Vi vec imate. Samo im se treba pravim putem i na pravi nacin obratiti. I nemojte da trosite energiju koja je zasluzna za tako lepa vina posvecujuci je nezadovoljstvu zbog necega sto Vas se ne mora ni doticati. Vase vino je toliko jedinstveno da ga treba samo hvaliti. Hvalite ga i cuvajte svoju energiju za njega… necete ni primiteti usputna i nebitna nesavrsenstva drugih!
S velikim postovanjem,
Ljubitelj i prijatelj vaseg Vranca
02/19/10 12:29 PM | Comment Link