• STONA VINA – zakonom zapečaćena sramota (ili: nemojte verovati Srpskim etiketama!)

    April 8, 2012

    Tags: , ,
    Posted in: Wine

    sira-cimke-landscape

    Ovo bi trebalo da je priča o jednom izuzetnom vinu, ili doživljaju degustacije, ali nije. Izuzetno vino, koje smo degustirali u porodičnom krugu je stvarno izuzetno: Jacob’s Creek Reserve Barossa Shiraz 2007. Sira (Syrah, Shiraz) je i inače jedna od mojih omiljenih vrsta vina, koje se pije u posebnim prilikama. Loš Sira (izuzev nekih domaćih eksperimenata) još nisam probao, ali zato beležim izuzetna i još bolja. Vylyan-ov Villányi Syrah 2003, je na vrhu rang liste, probali smo ga prošle godine u Pešti. Kod kuće je pravi hit bio Dibonis-ov Sira, koji se danas zove DiShiraz cuveé; oduševio me pre nekoliko godina, danas je svakako među najboljima na domaćem tržištu, ali ni nalik na one prve boce, i daleko od svetskih standarda. Šta čini Sira toliko kvalitetnim, kako postaje tako dzsemast, balsamičan, pun kompleksnih aroma, gust i baršunast, a istovremeno je voćast i pitak? Nekoliko važnih stvari, a sve ćemo odmah pročitati sa etikete.

    Kao prvo: sadržaj alkohola 14,5% !

    Pri tome odmah naglašavam, da degustacijom nikad ne bi rekli da ima toliko – fantastično je maskiran teksturom, taninima, kiselinama, voćnim aromama. Količina alkohola govori o stanju sirovine za vreme berbe. To je svakako grožđe u punoj tehnološkoj zrelosti, po oceni laika pomalo prezrelo, sa izrazito visokim sadržajem šećera u širi. Takvo grožđe sadrži povišenu koncentraciju ekstraktivnih jedinjenja, primarnih aroma, ali i neke nove arome karakteristične za voće u fazi sušenja. Samo potpuno zdravo i najkvalitetnije grožđe se može sačuvati do takve berbe. Drugi kvalitet je količina takvog roda po čokotu: mala. Jer što je veći rod, to je kvalitet niži i kvarljivost veća. I od ovakve sirovine, pitam vas, da li se pravi STONO VINO?

    Drugo: Reserve!

    sira-opis
    Termin, koji na etiketi nije oficijalan (sem u Španiji), ali je potpuno definisan, jasan. Radi se o deklaraciji da je vino pre puštanja u promet obavezno odležalo. A to se da zaključiti i čitanjem godine berbe sa etikete. Vylyan Syrah je iz berbe 2003, a pili smo ga 2011, Jacob’s Creek Shiraz je iz 2007, pijemo ga 2012. Nema valjanog Sira bez nekoliko godina u dozrevanju. Opet, da bi neko vino moglo toliko odležavati u podrumu, a da pri tome dobija a ne gubi u kvalitetu, mora biti valjano pripremljeno, izuzetnog kvaliteta. Tu tehnologija počinje u vinogradu i ni jednog trena se ne prepušta nekontrolisanoj slučajnosti proces. Ako nešto nije savršeno, takvo vino više nije igrač za reserve, postaje klasik, tradicional i prelazi u nižu klasu, još uvek veoma cenjeno vino. Daklem, ako je garantovano odležalo i pri tome dobilo u kvalitetu, pitam vas, da li se to može nazvati STONIM VINOM?

    Treće: Geografsko poreklo!

    villanyi-syrah0001
    Kad u svetu znalaca vina, bilo gde u Svetu pomenete Vilanj ili Barosa, odmah će reći: kako da ne, ta vina vredi probati, jer su stekla svetsku slavu. Vilanj u Mađarskoj, Barosa u Australiji. Pogledajte Veliki Svetski atlas vina , Hjudža Džonsona i Džensis Robinson, ili ukucajte u internet pretraživač ova dva termina, biće vam sve jasno. I kad bi me pitali kakav Sira bih želeo da degustiram, ja bih iz prve ruke rekao Côte-Rôtie iz doline Rone, Francuska, (što je misaona imenica kod nas, zbog cene i mogućnosti nabavke), Vilány iz Mađarske i Barosa iz Australije. Dokazano, da sa tih regiona su etaloni kvaliteta Sira vina. Geografsko poreklo. Nije kontrolisano geografsko poreklo, i nije naznačeno posebno na etiketi (deklaraciji). I nije ni potrebno. Sa etikete saznajemo odakle je, šta je, ko je proizvođač, koje je godište. I tačka. I ako su ova vina stvarno sa navedenih regiona, pitam vas, da li su to sa geografskim poreklom, ili su STONA VINA?

    Četvrto: brend!

    sira-snooth
    Proizvođači se dokazuju kvalitetom koji grade i održavaju decenijama. Verovaćete da je auto mercedes, ako je kvalitet. U svetu je mnoštvo proizvođača dobrih vina, neki su slavni a neki će tek biti, no a priori verovaćemo već dokazanima: brendovima. Zato, što su to dokazane vrednosti kvaliteta. Jacob’s Creek jeste svetski brend. Brendu se veruje na svojoj deklaraciji, i ne treba dodatna markica zakona, koja će dopisati na etiketu: STONO VINO, iako to nigde ne piše na originalnoj ambalaži, niti u posebnoj deklaraciji, koja nam je na raspolaganju. Pa vas pitam, dali je to istina, da li je to svarno STONO VINO.

    Postavio sam vam četiri pitanja, a sebi postavljam peto: Šta je to STONO VINO?

    I odmah ću pokušati i da odgovorim. Zapravo, postoji najmanje dva odgovora. Jedan je odgovor koji sam naučio čitajući literaturu svetsku (i našu), konsultujući od mene pametnije, i koji mi se čini da je odgovor zdravog razuma. Drugi odgovor je odgovor našeg Zakona o vinu, i naše srpske prakse današnje. Nažalost, različiti odgovori.

    Prvi odgovor: stona vina (Table Wine, Vino da Tavola, Vin de table, Vin de Pays) su vina najnižeg ranga. Radi se o deklarisanom (nedeklarisanom) kvalitetu. U svim zemljama ima umereno ili izrazito pežorativno značenje. To su vina, za koja se ne zna (ili ne treba da se zna) od kojih sorti grožđa su načinjena, sa kog regiona potiču, kojom tehnologijom su proizvedena. Ponekad su to kupaže raznih vina iz raznih regiona, pa čak i iz raznih godišta. Zakon o vinu dozvoljava čak i mešanje stonih vina iz uvoza sa domaćim! Ova sloboda vinskoj industriji dozvoljava, da u godinama, kada je priroda škrta i loš je rod, sprave piće za narod, kod kojeg se ne pita kvalitet, obično jeftino i u priličnoj količini. Nažalost, ekonomija ima jače zakone od kulture, pa se ova praksa jednako sprovodi i u dobrim godinama, uglavnom od strane velikih proizvođača. Ako tržište traži, zašto im ne dati? Jer na kraju krajeva profit je u pitanju. Samo neki primeri iz naše bliske prošlosti: Banatski rizling, Srpsko stono, Car Lazar… da li da nastavimo, ima ih još. Ova vina se po pravilu prave od grožđa koje stiže iz otkupa ili velikih plantaža u traktorskim prikolicama po vrelini sunca jesenjeg, gde je berba počela ujutro, a predaje se popodne, zatim se kipuje u podne prihvate, gde ih đuture usisava industrijski proces. Takva sirovina se presumporiše, tehnološki „doterava“ da bi bila iole za piće, ali i da zadovolji godinama izgrađen model ukusa. Oštre tehnološke operacije, kao što su industrijske prese, centrifuge, filtri visokog pritiska ne umeju da razmišljaju o nežnoj strukturi vina. Na kraju se obično pasteriše i/ili dobro sumporiše. Kaže se: bolje kupca da boli glava nego proizvođača. Moj lični zaključak je: ako nemate drugog izbora, samo stono vino, naručite pivo! Uvreda je za vas i za vino. Za vas, jer vas smatra alkoholičarem: mlogo a jeftino. Za vino zato, što zloupotrebljava pravo značenje tog božanskog pića zarad ekonomisanja.

    Drugi odgovor:

    Zakon o vinu. Sve što nema evidencionu markicu o geografskom poreklu, to je stono vino. Markice izdaje ministarstvo poljoprivrede, a na osnovu prihvaćenog elaborata o geografskom poreklu i svrstavanju vina nakon kontrole kvaliteta i drugih uslova registrovanog proizvođača. Na etikete stonog vina Zakon strogo zabranjuje upotrebu atributa poput Barik, kasna berba, da je vino iz sopstvenog vinograda, potez gde je vinograd iz kojeg je nastalo vino, da je vino arhivsko, da je samotok, da je punjeno u podrumu. Zapravo sve ovo je isključiva privilegija vina sa geografskim poreklom. Tako, prošlog vikenda smo pili izuzetno, i visoko ocenjeno STONO vino vinarije Radovanović Kaberne Sovinjon 2009, koje je sve, samo nije STONO. Ali pravi šamar jeste Jacob’s Creek Reserve Barossa Shiraz 2007, koje, verovali ili ne po dolepljenoj srpskoj etiketi je STONO (pogledaj sliku). Pada mi na pamet noturna ideja da se uveze ovaj Sira pa da kupažiramo sa domaćim otpadom i plasiramo kao stono vino. Suludo, zar ne? Jedino ne znam, dali Srbija ima sporazum sa Australijom o saradnji te vrste. Sve u svemu, kada bi ova država Srbija bila u stanju da sprovede opštu mobilizaciju svih vinara na celoj svojoj teritoriji, i da svi proizvođači budu deo geografskog porekla, kao na primer Francuska, stona vina u našem Zakonu bi imala smisla. Pa čak i onda uvezena vina ne treba silom krstiti po nakaradnom i inače neprimenljivom sistemu.

    I zato, moja poruka je: radite, kako zakonodavac radi – čitajte sve, a pročitajte šta vama odgovara. Zasad nemojte verovati srpskim etiketama!

    Prilog: Sira Notes

    • Comments are closed.