Kaberne sovinjon je sađen pre tri godine, tako da će ove godine biti prva berba i imaćemo devičansko vino. Šardone je sađen prošle godine, pa se prva berba planira tek sledeće godine. Treći vinograd je stogodišnjak, i nalazi se na peščanom nanosu plavnog područja reke Tise, tj. između reke i dolme.
Stoga to i nije moje nego Tisino, što je više puta i dokazvano: poplave godinama se ređaju i rod izostaje. Ali loza, što su nekada još Švabe sadili, i koju sam podivljanu zatekao pre više od 15 godina, pa zatim godinama obnavljao prostim poniranjem, ona je tu kod kuće, preživi svaku vodu, čak i onu duboku koja je potpuno potopi i prekrije i po mesec dana. A sorte su stare, većinom nepoznate za sve nas. Za neke bi svi rekli da je slankamenka, ali nije. Neke su baš kao vranac, ali nije. Šasla je drugačija nego drugde, jedino je merlo nepogrešivo prepoznatljiv.
U ovom vinogradu sam naučio vinogradarstvo i od ovog grožđa sam napravio i prva vina, jedan roze, koji bi pre bio šiler, ali je tipično banatsko vino, slavsko vino, vino koje neće nikad imati zlatnu medalju na sajmovima, ali je naše, i naši prijatelji ga cene više od krunisanih velikih svetskih vina.
Rose ZABLATO, jer se potez zove Zablato kod Babatova između Elemira i Taraša. Posle hladne stabilizacije – jer je vinske kiseline prebogato -, još uvek je pomalo oporo, sa izraženim voćnim kiselinama, kristalno je bistro, i sa 12% alkohola to je ipak jedno ozbiljno vino. Još nismo uspeli sačuvati duže od godinu dana. Mislim, da bi se vremenom omekšalo, pomirilo, ali kome će takav rose trebati, kada su ljudi navikli na ovo mlado, ludo?…
Cuve BELO, ZABLATO. Možda baš šasle je najviše, ali zapravo je rizling i druge stare banatske sorte određuju buke. Obavezno kasna berba. Ako je moguće. Tako da je pomalo aromatično, dosta jako (preko 12% alk.). Iskreno, ja više volim crna vina, pa mi je ovo vino više kao lični pečat podruma, trud da se napravi nešto najbolje od postojećeg – ne bi ga nikad upoređivao sa drugim belim vinima. Nekad uveče, kada još nije vreme prileći posebno mi prija jedna čaša, koju mogu pijuckati makar sat vremena. Ovo je vino, koje lagano postaje istorija. Možda ću arhivirati koju bocu. Jer za dve godine, kada kraljica zvana Šardone stiže, ovo će grožđe biti u rozeu, ili ću čokote zameniti crnim sortama. Najpre merloom.
Ove godine smo prvi put spravili i vino samo iz crnih sorti na Zablatu. Rezultat nas je iznenadio: izuzetno skladno, rubin crveno vino, Cuve CRNO, dominira merlo, ali i kaberne, a možda i prokupac i ko zna šta još. Dobili smo jako malo da bi bilo i za druge – svega 15 litara, znači uzorak i proba. Šteta što je prostor na Zablatu ograničen, sumnjam, da ćemo ikad imati više od stotinak litara.
I najzad, njegovo veličanstvo VRANAC. Ovog puta nije sopstvena proizvodnja, već je grožđe uvezeno iz Makedonije, iz okoline Strumice. Nerado sam to učinio, ali kad burad, tek stigla iz uvoza ne mogu čekati godinu dana prazna. Ujedno, na ovoj šarži sam primenio kompletnu planiranu tehnologiju. I rezultat nije izostao: zlatna medalja na 11. Međunarodnom sajmu vina u Temerinu. A još je mlado i krepko, šta će biti tek za koju godinu… Vredi sačekati!
Komentari