Da li će u gradu na Begeju postati tradicija održavanja ove svetkovine u čast njegovog veličanstva VINA, saznaćemo u petak 26. februara, uveče u 8. Ako sve bude po planu Hotela, tada počinje viševinska večera uz interpretaciju 8 odabranih vina iz okolnih vinarija, u paru sa ukusnim zalogajima u 7 gangova.
Po uzoru na prošlogodišnje veče, planira se strogi protokol, ali sa maksimalnom pažnjom prema gostima: muziku će svirati EGO Bend, hrana odabrana i najbolja što Hotel ima, a piće već znate, VINO: od lepršavih belih, preko rozea do crvenih i do desertnih – pravi hedonistički događaj. Tome će svakako posebno doprineti i specijalni gost, zapravo domaćin večeri, Profesor Dr Slobodan Jović. Njegov doprinos u širenju kulta vina je nama poznat, a njegovo znanje kao naučnika, enologa i sposobnost da to znanje prenese je izuzetna. Koliko je meni poznato, profesor je rodom iz ovog kraja…Možda nije suvišno napomenuti, da će hrana koja prati vina biti delimično prilagođena postu, tako kažu organizatori.
Karte su u pretprodaji na recepciji Hotela, broj mesta je ograničen. Ako nas bude ponovo kao prošle godine, biće vinsko veče i sledeće godine, i svake sledeće godine. Gradimo tradiciju grada. Grad od stotinak hiljada stanovnika to zaslužuje!
Enologija je enološka tehnologija, tehnologija vina. Toliko, i ne više od toga. Ne prihvatam tezu, da je enologija umetnost, da je kulturološka nauka, da je to zanat u velu mistike. To jeste zanat, ali zanat sa čvrstom naučnom i tehnološkom podlogom. Enologija je jedan od izazova modernih tehničkih i prirodnih nauka, bojište, gde se čovek i njegovo znanje svakodnevno upoređuje sa genijalnošću majke prirode. Naravno, priroda pobeđuje, a čovek uči.
Pitao sam seljake, zašto su protiv upotrebe selektivisanih kvasaca, a oni su odgovorili: to je hemija. To nije hemija, to je mikrobiologija i biohemija, dodavali kvasac ili ne. Onda sam ih pitao, zašto ne seju seme kukuruza od ovogodišnjeg roda, već seju kupljenu semensku robu? E onda sam dobio lekciju o selekcijama i genotipovima od jednog punog školskog časa. U jednoj od mojih omiljenih knjiga Amerikanac doslovce izjavljuje: mi mali, kućni proizvođači vina možemo pouzdano praviti dobra vina samo, ako koristimo specijalne sojeve kvasaca, za koje znamo šta i kako rade, a neki Francuzi dozvoljavaju sebi taj luksuz da puste divlje kvasce u akciju, jer imaju moćne laboratorije, i peglaju proces vrenja, ako izmakne kontroli. A proces, bogami, izmiče često i kod opremljenih vinarija sa modernom tehnologijom i iskusnim inženjerima.
Postoji večita diskusija kod vinogradara i malih proizvođača vina, pa i u redovima ljubitelja vina, šta je to “tradicionalna proizvodnja vina”, “prirodno vrenje”, a šta “hemija” i “veštačke manipulacije” u proizvodnji? Većina njih, koji se bune protiv modernizacije je odbrana tzv. tradicionalnog u cilju opravdavanja nemogućnosti da se drugačije proizvodi. Ta nemoć potiče pre svega zbog nemanja para za investiranje, ali i zbog neznanja i nestručnosti. Jer vino, pravo domaće vino, kažu oni, nastaje samo, priroda nam ga daje, a čovek može samo da ga pokvari ako se uplete sa svojim pametovanjem. Da li je baš tako?
I jesen prolazi, obrali smo vinograde, novo vino vri u podrumu, konačno malo da odahnemo i da se vratimo pisanju, knjigama, i našem blogu.
Sve je više literature o vinu ili, tačnije vinima, jer je i vina sve više u prodavnicama, vinotekama. Onih velikih i poznatih vina, i vina novopečenih naših, jedino nas nema nigde, nas malih porodičnih vinara, jer nas je novi Zakon o vinu potezom pera izbrisao sa liste postojećih. Tako su naša vina sada „tajna“ vina ili „zabranjena“ vina, ali o tome u nekom od sledećih postova. Sada imam nameru da besedim o famoznoj terminologiji opisa pojedinih vina, rečniku, koji prevazilazi okvire snobizma i daje beskonačne mogućnosti svakome da mašta o sličnostima koje opisuju doživljaj vina. U opisu takvog doživljaja degustacije sve je dozvoljeno!
Otvorimo bilo koji katalog vina, ili uzmemo u ruke bocu vina i pročitajmo šta piše na etiketi. Čitanje etiketa jeste posebna pismenost, jer zavisi od porekla boce: druga su značenja i obavezni ili dozvoljeni sadržaji u Francuskoj, nego u Španiji, drugačiji u Nemačkoj, drugačiji u Italiji. Ali ni to nije današnja tema. Mene interesuje deo teksta, koji je na našim bocama skoro obavezan, a u raznim stručnim ocenama naših cenjenih enologa i someljijera prosto epska. Naravno i u stranoj literaturi je ovakav opis sasvim sličan, no, otkad se i kod nas ponovo počelo sve više da se priča o vinu, mnogi moji prijatelji, neki čak vrsni hedonisti, poznavaoci vina, nasmeše se kad čuju: šumsko voće, miris banane, ukus kože, tralala… (more…)
Kontraverznost svakog ocenjivanja vina je neminovna. Pomislimo samo na neke od krilatica koje prate kult vina: “Svako vino ima svog vinopiju”, “Nema dva ista vina na svetu, kao što ne postoji dva identična čoveka na svetu”, ili
“Za svaku priliku posebno vino”. Finding your style – pronađi sebe, odredi svoje jedinstvene kriterijume kada i šta piti: someljerstvo počinje priznanjem da je pravilo da nema pravila.U jednom ranijem pisaniju sam se poklonio genijalnosti ocenjivanju vina u smislu takmičarskog vrednovanja. I dalje ne odustajem od tog stava. Subjektivnost ocenjivača daje objektivne ocene. (more…)
Godina 2008. je bila paklena. I to malo kiše u junu je samo prokvasilo površinski sloj zemlje do 10 cm dubine, loza je ostala žedna. A vrućine su bile nesnosne. Na potezu južne padine brežuljka ponovo se
pojavila hloroza, i već smo počeli pričati u porodici, kako nije trebalo da proređujemo lastare i kidamo listove da bi grozdovi bili osunčani. Bila je izuzetno smela, lucidna odluka u tom trenutku da uradimo zelenu berbu: da smanjimo broj grozdova na čokotu do minimuma. Ali uradili smo. I leto je plamsalo dalje svom svojom žestinom… (more…)U poslednje vreme nerado putujem. Više volim da sam kod kuće, u vinogradu ili podrumu. Dva razloga, međutim, pokreću me i iz najdublje meditacije i povučenosti: prvi razlog je VINO ili vinogradarstvo (uglavnom druženja sa kolegama u struci, takmičenja, stručna predavanja), a drugi razlog je porodica. Formalni razlog ovog puta je bio sasvim različit, ali je to odmah bilo povezeno sa posetom sinu Lorandu, koji već duže vreme živi u Pešti, i izuzetan je poznavalac i probirač crnih vina. (more…)
Postoji značajna razlika između ocenjivanja vina i ocenjivanja u drugim sferama, bilo to moda, književna dela, arhitektonski projekti ili makar i sport (ako se uopšte može sportom nazivati današnja takmičenja u fudbalu, košarci, ali makar i u atletici…). Uticaj subjektivnosti, koja ne potiče od subjekta ocenjivača, već od subjekta ko se takmiči, ili čiji uzorak se takmiči. Dali treba naglašavati koliki je uticaj na vrednovanje nekog dostignuća samo saznanje, da ono potiče od dotičnog n.n., ili je vezan za ličnost gospodina x.? Pa to je očigledno! Dodajmo tome i današnju našu jadnu situaciju, kada praktično ne postoji sistem vrednosti, pa interese sitnih moćnika, koji veruju (a to i dokazuju), da parama sve mogu kupiti. Teško mi je verovati u ovim uslovima u brendove, i ne dajem ni groš na ocene koje dolaze od “eminentnih ocenjivača”.
Kaberne sovinjon je sađen pre tri godine, tako da će ove godine biti prva berba i imaćemo devičansko vino. Šardone je sađen prošle godine, pa se prva berba planira tek sledeće godine. Treći vinograd je stogodišnjak, i nalazi se na peščanom nanosu plavnog područja reke Tise, tj. između reke i dolme.
Komentari