Da, naš podrum se opredelio u startu za vina, koja će odležavanjem u hrastovim buradima godinama biti sve bolja. Veliki izazov, velika odgovornost, ali je doživljaj degustacije takvog vina nezamenjiv i nezaboravan.
Hrast je vezan za vino istorijom. Kako je čovek otkrio tajnu vina, tako je otkrio i značaj hrastovog drveta. Vino je živo biće – kao i čovek -, rađa se, bude mlado, sazreva, kada najviše daje i pokazuje, a zatim ostari i umire. Neka se vina piju mlada, i ona nikad neće sazreti. Tim vinima hrast nije ni potreban. Tek vina, kojima je potrebno vreme da promene svoju strukturu, da se razviju arome, da se stabilizuju, ona trebaju pomoć za dugovečnost. Ova dugovečnost dolazi direktno od hrasta, i to uticajem tanina, jedinjenja, kojima je hrast veoma bogat, ali i uticajem same strukture materijala hrasta, od čega su burad sačinjena. Isti ti tanini utiču i na dugovečnost živog stabla hrasta, pa i na postojanost predmeta od ovog plemenitog materijala. (more…)
Barik burad od američkog hrasta, uvezeno iz Francuske sadrže već istaložena vina koja se dozrevaju. U podrumu nema vrenja, sem onog sekundarnog – jabučno kiselinskog. Svaka godina ima svoju burad, barem 12 meseci; svaka dobra godina barem 24 meseci, a one izuzetne godine, imaće privilegiju, da zadrže vino u barem dva bureta i više godina.
Navika trošenja crnih vina u svojoj ranoj, voćnoj fazi, kod nas je još uvek dominantna. Najviše je tražen božole tip, tj. vino koje je najmlađe, a to je godine roda iste ili prošle godine. Tako, da je veoma teško sačuvati makar i malu količinu za dozrevanje. Novi podrum donosi nova pravila. Od sada se obavezno sačekava period optimalnog dozrevanja, troše se samo viškovi količina – za narednu berbu i novo vino potreban je prostor.
Tako se flašira deo vina i dozreva se u bocama, od čega određena količina postaje i arhivska, sa kontrolom svake godine, kada se ritualno otvara i degustiraju odložena vina u društvu prijatelja enologa.
Komentari