Somogyi Pincészet / Podrum Somogyi
Családi pincészet / Porodični podrum
-
Author Archive
KAKO UČITI o VINU: DIONIS vs. DIOGEN … odvojite emocije od činjenica…
(post preuzet i preveden sa sajta http://www.winepros.org/)
Svaka zdrava punoletna osoba može uživati u senzualnim i psihičkim zadovoljstvima umerenog konzumiranja vina. To ne zahteva nikakvo znanje ili veštinu osim prinošenja čaše usnama i gutanju. Međutim, sav senzorni doživljaj vina može se preobraziti iz prostog u produbljeno uživanje uz samo malo znanja o tome kako čovek doživljava „okus“ i osnovno razumevanje razloga zašto vino može imati toliko različitih varijacija ukusa.
Kada sam počinjao da degustiram vina, beše širok izbor veoma različitih ukusa, brendova, vrsta, godišta i regiona, zaželeo sam da saznam ZAŠTO? (more…)LEPA I MANJE LEPA (apsurdna sudbina ocenjenih vina)
Kažu, u Srpskom jeziku sasvim je pravilno reći: lepo vino. Taj famozni atribut redovno se koristi, ne samo u svakodnevnoj konverzaciji, već, bogami, i u zvaničnom ocenjivanju vina, od strane eminentnih vinskih sudija, somelijera, vinskih blogera i drugih vinskih eminencija. Ono malo što znam od jezika, u Mađarskom i Engleskom, a verujem ni u drugim jezicima ovaj termin baš ništa ne znači u opisu ili oceni jednog vina. A možda i nisam u pravu. No, jedno znam sigurno: vino je lepo, znači MENI se sviđa, JA kažem, da je ovo vino lepo i tačka. (Zašto me ne čudi da je baš kod nas, u Srbiji to tako normalno?). (more…)
VEGETARIJANCIMA – Cukini palačinke uz burgundski Šardone
Od brojnih stereotipova, “opštih pravila” koja su vrlo često istinita samo uz žestoka ograničenja, danas razbijamo onu, koja govori da za vino treba dobra podloga, pri čemu se misli pre svega na meso. Meso i mesni proizvodi jesu najžedniji za vinom, no i povrće, ako se prikladno pripremi postaje i te kakav partner određenom vinu.
Tokom letnjih meseci meso redukujemo na svega jednom do dva puta nedeljno. Prija nam lakša i raznolika hrana od povrća, kojeg ima u izobilju. Volimo to, što se isto povrće može pripremiti na mnogo više načina nego neko meso. I ne treba obavezno da bude skupo i/ili ekstravagantno, ne trošimo na špargle, avokado ili tartufe, pijace su prepune kvalitetnog i relativno jeftinog sezonskog povrća.
LIČNA KARTA SVAKOG VINA
Šumsko voće, miris banane, ukus kože, tralala…
I jesen prolazi, obrali smo vinograde, novo vino vri u podrumu, konačno malo da odahnemo i da se vratimo pisanju, knjigama, i našem blogu.
Sve je više literature o vinu ili, tačnije vinima, jer je i vina sve više u prodavnicama, vinotekama. Onih velikih i poznatih vina, i vina novopečenih naših, jedino nas nema nigde, nas malih porodičnih vinara, jer nas je novi Zakon o vinu potezom pera izbrisao sa liste postojećih. Tako su naša vina sada „tajna“ vina ili „zabranjena“ vina, ali o tome u nekom od sledećih postova. Sada imam nameru da besedim o famoznoj terminologiji opisa pojedinih vina, rečniku, koji prevazilazi okvire snobizma i daje beskonačne mogućnosti svakome da mašta o sličnostima koje opisuju doživljaj vina. U opisu takvog doživljaja degustacije sve je dozvoljeno!Otvorimo bilo koji katalog vina, ili uzmemo u ruke bocu vina i pročitajmo šta piše na etiketi. Čitanje etiketa jeste posebna pismenost, jer zavisi od porekla boce: druga su značenja i obavezni ili dozvoljeni sadržaji u Francuskoj, nego u Španiji, drugačiji u Nemačkoj, drugačiji u Italiji. Ali ni to nije današnja tema. Mene interesuje deo teksta, koji je na našim bocama skoro obavezan, a u raznim stručnim ocenama naših cenjenih enologa i someljijera prosto epska. Naravno i u stranoj literaturi je ovakav opis sasvim sličan, no, otkad se i kod nas ponovo počelo sve više da se priča o vinu, mnogi moji prijatelji, neki čak vrsni hedonisti, poznavaoci vina, nasmeše se kad čuju: šumsko voće, miris banane, ukus kože, tralala… (more…)
Sertifikovane sadnice, iliti – Klonovi u vinogradu
Kao što to obično biva, sve što se može prodati, to će neko i kupiti, a obično novine prvo dospevaju u ruke onih, kojima je jedino važno da je novo i da u tome prednjače u svojoj okolini, sve sa nadom da će profitirati. Pokondirena tikva je stalno aktuelna.
Ne aktuelna, nego, kao da je napisana za današnje stanje društva pametnih. Nedavno me pitao jedan od onih, koji do juče nisu znali ni šta je loza, mošt, vino, ali su eto dobili nepovratna podsticajna sredstva države i posadili nekoliko hiljada sertifikovanih sadnica: „Da li bi bilo moguće zasaditi još jedan red običnih kalemova pored ovih sertifikovanih? Da li će oni uticati jedan na drugi?“
Kako odgovoriti, a da ne uvredimo uglednog gazdu? Ne znam. Kako to, da većina mojih obrazovanih kolega, (pa ni moja malenkost) zasad nisu uspeli obezbediti sebi uslove da posade novi vinograd od bezvirusnih, sertifikovanih klonova. Možda previše znaju, pa se plaše, ili su možda suviše ozbiljno shvatili namere ministarstva, i sagledavaju, da još nisu spremni za tako nešto. Na kraju krajeva, sertifikovana sadnica jednogodišnjeg kalema ima cenu 160 dinara, obična sadnica na pijaci je 50, a srbijanci kalemari donose na prag „koju god sortu želiš“ za 20 dinara po komadu! (more…)
Kako odabrati vino? – jedna izuzetna knjiga
Vincent Gasnier: How to Choose Wine? (DK, The Penguin Book, 2006)
Obožavam knjige. Proveo sam dve decenije u svetu informatike, i internet mi je deo dnevnih rituala od samog početka. Ipak, ako bih želeo nešto stvarno ozbiljno pročitati, to mora biti štampano, na papiru. Volim vladati prostorom napisanog dela, opipati, prelistavati, uporediti detalje.Poneti sa sobom. Pokazati drugome. Daklem, ostao sam staroga kova. Ubeđen sam, da je samo štampano delo pravo delo, ostvarenje, koje ostaje za buduće generacije. Tako i slika, fotografija. Digitalna forma je sada tu, a sutra nigde. Još nisam uspeo sačuvati ni jedan fajl koji bi mi nešto značio nakon recimo dve godine. To je period čarobnog preporoda digitalnih medija, kada menjam mašinu, disk. Kako arhive obično ne preseljavam, vremenom postaju nečitljive, i bivaju zaboravljene.
A knjiga stoji na polici, stoji u mojoj sve većoj porodičnoj biblioteci, šepuri se kao slika, kao skulptura, i veoma rado se hvatam za pojedina izdanja i posle više godina. (more…)
Ocenjivanje vina metodom 100 poena
Kontraverznost svakog ocenjivanja vina je neminovna. Pomislimo samo na neke od krilatica koje prate kult vina: “Svako vino ima svog vinopiju”, “Nema dva ista vina na svetu, kao što ne postoji dva identična čoveka na svetu”, ili
“Za svaku priliku posebno vino”. Finding your style – pronađi sebe, odredi svoje jedinstvene kriterijume kada i šta piti: someljerstvo počinje priznanjem da je pravilo da nema pravila.
U jednom ranijem pisaniju sam se poklonio genijalnosti ocenjivanju vina u smislu takmičarskog vrednovanja. I dalje ne odustajem od tog stava. Subjektivnost ocenjivača daje objektivne ocene. (more…)
Veče Četiri Vinara
Prošle subote, 7. februara održano je Banatsko viševinsko veče u hotelu “Vojvodina”. Sve su karte unapred prodate, velika sala je bila dupke puna. Za oko 200 gostiju ovo je bila prilika da uz
muziku tamburaša, i priče četiri ovdašnja vinara okuse sedam banatskih jela uz osam vrhunskih vina iz sopstvene berbe njihovih vinograda.
Ovaj bi tekst mogao biti nastavak prethodnog. Iz mnogo razloga. Jer ovo vinsko veče, koje je dugo i pažljivo pripremano, i koje je konačno napunilo veliku salu Hotela “Vojvodina” ipak nije zadovoljilo moja očekivanja kao ni jednog malog broja gostiju. (more…)
Veseli Vinari Srednjeg Banata i njihova Tužna Udruženja
Voleo bih, kad bih mogao da o vinogradarsko-vinarskim udruženjima u mojoj okolini pišem uzvišeno, sa ponosom. Voleo bih, kad bi bila istina, da su udruženja pokretači aktivnosti sitnih vinara, da ih pomažu, upućuju ih na ispravan put egzistencije u društvu,
kao vredni majstori spravljanja autohtonih vina, da organizuju prolaz kroz lavirinte silnih propisa i zakona (pa i bezzakonitosti). Da predlažu zakonske izmene i pospešuju razvoj tržišta za male proizvođače grožđa i vina. Ali, gospodo, to ne mogu reći, jer barem ovde, u svom dnevniku (blogu) moram biti iskren prema sebi, i priznati: sami smo. (more…)
Rezultati roda 2008. – Cabernet Sauvignon iz devičanske berbe
Godina 2008. je bila paklena. I to malo kiše u junu je samo prokvasilo površinski sloj zemlje do 10 cm dubine, loza je ostala žedna. A vrućine su bile nesnosne. Na potezu južne padine brežuljka ponovo se
pojavila hloroza, i već smo počeli pričati u porodici, kako nije trebalo da proređujemo lastare i kidamo listove da bi grozdovi bili osunčani. Bila je izuzetno smela, lucidna odluka u tom trenutku da uradimo zelenu berbu: da smanjimo broj grozdova na čokotu do minimuma. Ali uradili smo. I leto je plamsalo dalje svom svojom žestinom… (more…)
Vina iz podruma Somogyi
Podrum Somogyi
Prijatelji
Komentari