Somogyi Pincészet / Podrum Somogyi
Családi pincészet / Porodični podrum
-
DEKLARACIJA VINA: Feudalizam u ime naroda
Sve, što ste želeli da saznate o našim vinima, a Zakon vam to nije dozvolio
(na primeru moje prepiske sa Ministarstvom)U velikoj smo žurbi ovih dana: konačno lansiramo web stranicu samo za vina i vinariju (blog ostaje medij kulture vina i baza znanja), uvodimo jedinstven dizajn etiketa, pripremamo javni nastup, prezentacije naših (novih) vina. Krajnje je vreme, od samog početka (2008) još ni jednom nismo se predstavili. U ovoj gužvi sve se takmiči sa vremenom. Nekoliko faktora deluju u suprotnim pravcima. Za vina, s obzirom na stil koji negujemo, uvek je rano da ih plasiramo, za tržište, uvek je već kasno, kada se javimo… Mnogo strpljenja i nestrpljenja, razumevanja i istrajavanja, konsultacija, odluke, korekcije odluka i sve to u podrumu, u porodici, konačno, mi smo porodična vinarija.
Lansiramo ukupno pet vina, kroz tri naslova: Žofi – Cabernet Sauvignon (2013, 2014 i 2015), Dora Bora – Cabernet 2014-Merlot 2015, i famozni Chardonnay (ime još inkognito). Žofi 2013 je već u prodaji, ali sada menja ruho. Za predstavljanje naše ukupne filosofije vina, tu su naravno još tri etikete, one koje su garantovano ilegalne: vina podzemlja, vina, koja ni teoretski ne mogu dobiti zeleno svetlo našeg famoznog Zakona o vinu: Zablato, banatski šiler, oranž vino Cuvee muskat i desertno vino suvarka, Aszu, čiji proces proizvodnje traje 4 godine. Za onih pet smo klekli pred svim zakonima i platili potreban ceh: samo hemijska analiza vina je 15.000 dinara po etiketi! (more…)
DAN OTVORENIH PODRUMA
Manifestacija međunarodnog karaktera: dan, kada vinarije otvore svoja vrata da bi ljubitelji vina (turisti) doživeli mesto, gde se vino rađa.
Sve je počelo u Italiji 1993. u Toskani, kada je stotinak vinarija odlučilo da odredi dan kada se u samim vinarijama degustira vino. Taj dan su nazvali „CANTINE APERTE“, što znači: otvoreni podrumi. Pravi razlog tome je specifičnost italijanske vinske industrije: mnoštvo vinarija, malih i velikih, vezani za sopstvene vinograde obično nemaju degustacione sale, kao one u Kaliforniji ili širom Australije, već je ovu ulogu preuzelo ugostiteljstvo. Vinski turizam je veoma razvijen u Italiji, ipak, Toskanci su odlučili da dodaju kvalitet više vinskoj kulturi: dođite, pogledajte, pitajte, probajte – odgovori iz prve ruke. (more…)
LEPA I MANJE LEPA (apsurdna sudbina ocenjenih vina)
Kažu, u Srpskom jeziku sasvim je pravilno reći: lepo vino. Taj famozni atribut redovno se koristi, ne samo u svakodnevnoj konverzaciji, već, bogami, i u zvaničnom ocenjivanju vina, od strane eminentnih vinskih sudija, somelijera, vinskih blogera i drugih vinskih eminencija. Ono malo što znam od jezika, u Mađarskom i Engleskom, a verujem ni u drugim jezicima ovaj termin baš ništa ne znači u opisu ili oceni jednog vina. A možda i nisam u pravu. No, jedno znam sigurno: vino je lepo, znači MENI se sviđa, JA kažem, da je ovo vino lepo i tačka. (Zašto me ne čudi da je baš kod nas, u Srbiji to tako normalno?). (more…)
GARAŽNI VINARI BEZ GARAŽA (Davidi lažnjaci bez Golijata)
Odavno nisam obnovio ovaj svoj vinski blog, nisam smogao snage da napišem valjani članak, a kad nešto ne mogu uraditi najbolje (i to nije samo vino) onda bolje da i ne započnem. Tako su me učili, i to bi savetovao svima, naročito onima, koji prenose znanje, onima koji grade budućnost na ovaj ili onaj način. Ako ne znaš, onda ćuti i osluškuj, pokušaj druge da saslušaš. Ali grozna tišina vlada već jedno vreme, čini mi se, da svi ćute. Morao sam sačekati Salon Vina u Beogradu, da konačno saberem utiske i uzmem pero u ruke.
Glavni razlog čudne tišine, čini mi se, je promena statusa naše vinarije u zakonskom smislu: sada smo u taboru onih (malobrojnih) registrovanih, upisanih u Vinarski registar Srbije. Nije vinarija ni po čemu menjala svoj profil, sadržaj, delatnost, stil rada, kapacitet, tehnologiju… ništa nismo menjali. Ostali smo to što jesmo: garažna vinarija, šta god to značilo. Jedino, što sad plaćamo pored svih dosadašnjih troškova i poveću sumu državi, knjigovođi, enologu (kojeg još nisam ni video) i akreditovanim (čitaj: privilegovanim) laboratorijama. I sada nas redovno kontrolišu iz inspekcije. (more…)
STONA VINA – zakonom zapečaćena sramota (ili: nemojte verovati Srpskim etiketama!)
Ovo bi trebalo da je priča o jednom izuzetnom vinu, ili doživljaju degustacije, ali nije. Izuzetno vino, koje smo degustirali u porodičnom krugu je stvarno izuzetno: Jacob’s Creek Reserve Barossa Shiraz 2007. Sira (Syrah, Shiraz) je i inače jedna od mojih omiljenih vrsta vina, koje se pije u posebnim prilikama. Loš Sira (izuzev nekih domaćih eksperimenata) još nisam probao, ali zato beležim izuzetna i još bolja. Vylyan-ov Villányi Syrah 2003, je na vrhu rang liste, probali smo ga prošle godine u Pešti. Kod kuće je pravi hit bio Dibonis-ov Sira, koji se danas zove DiShiraz cuveé; oduševio me pre nekoliko godina, danas je svakako među najboljima na domaćem tržištu, ali ni nalik na one prve boce, i daleko od svetskih standarda. Šta čini Sira toliko kvalitetnim, kako postaje tako dzsemast, balsamičan, pun kompleksnih aroma, gust i baršunast, a istovremeno je voćast i pitak? Nekoliko važnih stvari, a sve ćemo odmah pročitati sa etikete. (more…)
AUDACES FORTUNA IUVAT – 4. Vinsko Veče u gradu Zrenjaninu
Bezkompromisno o sistemu vrednosti – ovako ću početi ovaj tekst. Pošto od svih upitanih Da li smatrate, da grad Zrenjanin treba ovakvu manifestaciju?, svi, tj. 100% njih je odgovorilo potvrdno, nakon četiri godine i četiri Vinskih Večeri, vreme je da se napiše zaključak i pouka.
Neko će primetiti, da su upitani bili gosti, pa naravno da neće reći da im se ne sviđa, i da su bacili pare. Ja ću protivreći argumentom, da onaj ko nije ni probao, taj i ne može znati dali je dobro ili loše. Zatim, u anketi je bilo 19 pitanja, i statistika govori da su upitani veoma strogo i zainteresovano odgovorili: treba, još kvalitetnije, još stručnije. Po svaku cenu. A cena za date usluge i doživljaj, merena u dinarima je za 80% njih zadovoljavajuća, za 15% njih čak niska (!). Svega je jedna osoba od upitanih odgovorila da je cena visoka. Oni, koji su rekli da je cena niska verovatno su obavešteniji, ili realniji u proceni, pošto ekenomske kalkulacije nakon podvlačenja linije govore o negativnom bilansu. Naravno, da smo to znali unapred, želeli smo da cena ostane ista kao i prošle godine, i tako smo i uradili. Gubitak će se pokriti (nadamo se) iz datih i zakasnelih donacija. I ako se i ne vrati, smatraćemo to investicijom u kulturu, u KULTURU VINA. (more…)
Vino za Božić, Božić i Vino
Koliko je vino vezano za običaje? Koliki je uticaj mode na vino? Kolika je povratna sila prometa (potrošnje) vina na njenu proizvodnju? Ne mislim na količinu, već na stilove vina koji se dominantno proizvode. Dali je tradicija ponovo važna za nas? Važna za proizvođače vina, važna za potrošače.
Ali, šta je tradicija? Obazrivo ispipavamo korene, kao da je do juče bila zabranjena. Vreme sadašnje vešto traži odgovore iz prošlosti za sopstveno opravdanje. I u tom procesu ne mogu se sakriti namere koje zahtevaju primenu principa: cilj opravdava sredstva. Ježim se od svemoćne mašinerije ustalasalog lažnog folklora, tvorca kiča i jeftine masovnosti. Naprosto me hvata strah od izgovaranja imenica poput: “običaj”, “tradicija”, “autohtono”, “narodno”, “domaće vino”, “zavičajac”. Reči ogoljeni od izvornog značenja, sadržaja, naprosto floskule, izgovor, da se proda jeftina roba, da se oproste svi ugrađeni promašaji, da se ogradimo od ionako srušenog sistema vrednosti – ko zna, još će vaskrsnuti iz mrtvih, i eto nama belaja: vraćamo se u red i rad, pa naše spravljeno vince ni na pijaci više nećemo moći prodati! Vino je ipak svetinja. Za mene je iznad dnevne politike, seoskih vinskih svetkovina, daleko od plastične ambalaže, daleko od nametnute mode, iznad patetičnog nostalgisanja, i izvan domašaja onih, koji bi ga koristili za opijanje i pretvaranje folklora u kič. Pravo vino je elegantno i odvažno, pravo vino obično ne žele ni da vide oni, koji ga ne zaslužuju. Takvi će naći svoje “domaće vino”, jeftino a mlogo, jer ga nažalost ima, i sve više ga ima. (more…)
NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA (NE)POSTOJANJA (SISTEMA VREDNOSTI)
Priznajem: vino i vinograd mi trebaju da bih pobegao. Za mene mnogi bi rekli: “ima nizak prag osetljivosti”, drugi bi: “kriterijumi su mu nerealno visoki, živi u oblacima”. “Uz to je još i tvrdoglav, i uporan ko mazga”. “Težak je ko blato…” – Iako ni jedan od njih nije imao strpljenja, znanja i razumevanja da
suoči svoje argumente sa mojima. Zašto? Pa zato, što je danas vladavina jeftinog haosa, zato što vladaju bezvredni dnevni političari, i zato što sve što je dobro, povuklo se u duboku pozadinu, u virtualni svet. Ne, gospodo. Mi ne govorimo isti jezik, pa nam se komunikacija malo pokvarila. (more…)
Vina iz podruma Somogyi
Podrum Somogyi
Prijatelji
Komentari