Somogyi Pincészet / Podrum Somogyi
Családi pincészet / Porodični podrum
-
DEKLARACIJA VINA: Feudalizam u ime naroda
Sve, što ste želeli da saznate o našim vinima, a Zakon vam to nije dozvolio
(na primeru moje prepiske sa Ministarstvom)U velikoj smo žurbi ovih dana: konačno lansiramo web stranicu samo za vina i vinariju (blog ostaje medij kulture vina i baza znanja), uvodimo jedinstven dizajn etiketa, pripremamo javni nastup, prezentacije naših (novih) vina. Krajnje je vreme, od samog početka (2008) još ni jednom nismo se predstavili. U ovoj gužvi sve se takmiči sa vremenom. Nekoliko faktora deluju u suprotnim pravcima. Za vina, s obzirom na stil koji negujemo, uvek je rano da ih plasiramo, za tržište, uvek je već kasno, kada se javimo… Mnogo strpljenja i nestrpljenja, razumevanja i istrajavanja, konsultacija, odluke, korekcije odluka i sve to u podrumu, u porodici, konačno, mi smo porodična vinarija.
Lansiramo ukupno pet vina, kroz tri naslova: Žofi – Cabernet Sauvignon (2013, 2014 i 2015), Dora Bora – Cabernet 2014-Merlot 2015, i famozni Chardonnay (ime još inkognito). Žofi 2013 je već u prodaji, ali sada menja ruho. Za predstavljanje naše ukupne filosofije vina, tu su naravno još tri etikete, one koje su garantovano ilegalne: vina podzemlja, vina, koja ni teoretski ne mogu dobiti zeleno svetlo našeg famoznog Zakona o vinu: Zablato, banatski šiler, oranž vino Cuvee muskat i desertno vino suvarka, Aszu, čiji proces proizvodnje traje 4 godine. Za onih pet smo klekli pred svim zakonima i platili potreban ceh: samo hemijska analiza vina je 15.000 dinara po etiketi! (more…)
KAKO UČITI o VINU: DIONIS vs. DIOGEN … odvojite emocije od činjenica…
(post preuzet i preveden sa sajta http://www.winepros.org/)
Svaka zdrava punoletna osoba može uživati u senzualnim i psihičkim zadovoljstvima umerenog konzumiranja vina. To ne zahteva nikakvo znanje ili veštinu osim prinošenja čaše usnama i gutanju. Međutim, sav senzorni doživljaj vina može se preobraziti iz prostog u produbljeno uživanje uz samo malo znanja o tome kako čovek doživljava „okus“ i osnovno razumevanje razloga zašto vino može imati toliko različitih varijacija ukusa.
Kada sam počinjao da degustiram vina, beše širok izbor veoma različitih ukusa, brendova, vrsta, godišta i regiona, zaželeo sam da saznam ZAŠTO? (more…)LEPA I MANJE LEPA (apsurdna sudbina ocenjenih vina)
Kažu, u Srpskom jeziku sasvim je pravilno reći: lepo vino. Taj famozni atribut redovno se koristi, ne samo u svakodnevnoj konverzaciji, već, bogami, i u zvaničnom ocenjivanju vina, od strane eminentnih vinskih sudija, somelijera, vinskih blogera i drugih vinskih eminencija. Ono malo što znam od jezika, u Mađarskom i Engleskom, a verujem ni u drugim jezicima ovaj termin baš ništa ne znači u opisu ili oceni jednog vina. A možda i nisam u pravu. No, jedno znam sigurno: vino je lepo, znači MENI se sviđa, JA kažem, da je ovo vino lepo i tačka. (Zašto me ne čudi da je baš kod nas, u Srbiji to tako normalno?). (more…)
Cabernet – šampion, a iz Banata
(na takmičenju “Najbolje vino Srednjeg Banata 2013”, vino Cabernet Sauvignon 2011, Podrum SOMOGYI, proglašeno je za apsolutnog pobednika)
Svašta! – reče uvaženi enolog – šta mi napričaste. U Banatu ne može uspeti sorta poput Cabernet Sauvignon-a! Ona traži više sunca, kasno dozreva, ne trpi kišne hladne jeseni, vlažno tlo, hranjivom bogata zemljišta… Kažu, za ravnice Banata je slankamenka ili bele sorte, poput rizlinga, a od crvenih jedino možda portugizer. Cabernet hladnih ravnica je pun metoksipirazina, jedinjenja koja daju vinu ukus zelene babure (paprike), trave, zemlje, kuvane špargle, zelenog bibera, a pri tome je to vino slabo i “liht”, nema jačinu, nema boju, štrče oštre kiseline i još oštriji tanini…
Ima tu istine. I sam sam probao bezbroj takvih Caberneta, i opis bi bio, baš kao što je gore izrečeno. Pri tome ni traga o specifičnoj aromi crne ribizle, šumskog voća, šljive, itd. Da mi nisu rekli, nikad ne bi prepoznao sortu. I ne samo kod nas, u Banatu. Pre neku godinu na studijskom putovanju po Austriji, degustirao sam u jednoj zadružnoj vinoteci “dežurno” vino. Dežurno vino se određuje kod njih tako, što svakog dana neko iz zadruge postavi svoj uzorak vina na besplatnu javnu degustaciju. Taj dan je bio Cabernet, koji je bio očajan, upravo zbog metoksipirazina. Bio je to loš dan za mene.
Ne jednom sam slušao cenjene profesore naših univerziteta, gde nam savetuju, da se klonimo Caberneta. Nije za nas. Prošle godine u Aradcu, gde je i naš vinograd, sadio se nov vinograd, i vinogradar se opredelio za uvozne kaleme. Predstavnik ugledne talijanske firme, je preporučio nekoliko sorti, među kojima čak i Marselan, pri čemu je posebno naglasio da Cabernet nikako ne savetuje – nipošto severnije od Niša!
Pešta, vino, i opet vino…
U poslednje vreme nerado putujem. Više volim da sam kod kuće, u vinogradu ili podrumu. Dva razloga, međutim, pokreću me i iz najdublje meditacije i povučenosti: prvi razlog je VINO ili vinogradarstvo (uglavnom druženja sa kolegam
a u struci, takmičenja, stručna predavanja), a drugi razlog je porodica. Formalni razlog ovog puta je bio sasvim različit, ali je to odmah bilo povezeno sa posetom sinu Lorandu, koji već duže vreme živi u Pešti, i izuzetan je poznavalac i probirač crnih vina. (more…)Takmičenja i nagrade
Postoji značajna razlika između ocenjivanja vina i ocenjivanja u drugim sferama, bilo to moda, književna dela, arhitektonski projekti ili makar i sport (ako se uopšte može sportom nazivati današnja takmičenja u fudbalu, košarci, ali makar i u atletici…). Uticaj subjektivnosti, koja ne potiče od subjekta ocenjivača, već od subjekta ko se takmič
i, ili čiji uzorak se takmiči. Dali treba naglašavati koliki je uticaj na vrednovanje nekog dostignuća samo saznanje, da ono potiče od dotičnog n.n., ili je vezan za ličnost gospodina x.? Pa to je očigledno! Dodajmo tome i današnju našu jadnu situaciju, kada praktično ne postoji sistem vrednosti, pa interese sitnih moćnika, koji veruju (a to i dokazuju), da parama sve mogu kupiti. Teško mi je verovati u ovim uslovima u brendove, i ne dajem ni groš na ocene koje dolaze od “eminentnih ocenjivača”.Vrste vina
Kaberne sovinjon je sađen pre tri godine, tako da će ove godine biti prva berba i imaćemo devičansko vino. Šardone je sađen prošle godine, pa se prva berba planira tek sledeće godine. Treći vinograd je stogodišnjak, i nalazi se na peščanom nanosu plavnog područja reke Tise, tj. između reke i dolme.
U podrumu
Barik burad od američkog hrasta, uvezeno iz Francuske sadrže već istaložena vina koja se dozrevaju. U podrumu nema vrenja, sem onog sekundarnog – jabučno kiselinskog. Svaka godina ima svoju burad, barem 12 meseci; svaka dobra godina barem 24 meseci, a one izuzetne godine, imaće privilegiju, da zadrže vino u barem dva bureta i više godina.
Navika trošenja crnih vina u svojoj ranoj, voćnoj fazi, kod nas je još uvek dominantna. Najviše je tražen božole tip, tj. vino koje je najmlađe, a to je godine roda iste ili prošle godine. Tako, da je veoma teško sačuvati makar i malu količinu za dozrevanje. Novi podrum donosi nova pravila. Od sada se obavezno sačekava period optimalnog dozrevanja, troše se samo viškovi količina – za narednu berbu i novo vino potreban je prostor.
Tako se flašira deo vina i dozreva se u bocama, od čega određena količina postaje i arhivska, sa kontrolom svake godine, kada se ritualno otvara i degustiraju odložena vina u društvu prijatelja enologa.
Vina iz podruma Somogyi
Podrum Somogyi
Prijatelji
Komentari