Somogyi Pincészet / Podrum Somogyi
Családi pincészet / Porodični podrum
-
Archive of "Vinski podrum" Category
DAN OTVORENIH PODRUMA
Manifestacija međunarodnog karaktera: dan, kada vinarije otvore svoja vrata da bi ljubitelji vina (turisti) doživeli mesto, gde se vino rađa.
Sve je počelo u Italiji 1993. u Toskani, kada je stotinak vinarija odlučilo da odredi dan kada se u samim vinarijama degustira vino. Taj dan su nazvali „CANTINE APERTE“, što znači: otvoreni podrumi. Pravi razlog tome je specifičnost italijanske vinske industrije: mnoštvo vinarija, malih i velikih, vezani za sopstvene vinograde obično nemaju degustacione sale, kao one u Kaliforniji ili širom Australije, već je ovu ulogu preuzelo ugostiteljstvo. Vinski turizam je veoma razvijen u Italiji, ipak, Toskanci su odlučili da dodaju kvalitet više vinskoj kulturi: dođite, pogledajte, pitajte, probajte – odgovori iz prve ruke. (more…)
GARAŽNI VINARI BEZ GARAŽA (Davidi lažnjaci bez Golijata)
Odavno nisam obnovio ovaj svoj vinski blog, nisam smogao snage da napišem valjani članak, a kad nešto ne mogu uraditi najbolje (i to nije samo vino) onda bolje da i ne započnem. Tako su me učili, i to bi savetovao svima, naročito onima, koji prenose znanje, onima koji grade budućnost na ovaj ili onaj način. Ako ne znaš, onda ćuti i osluškuj, pokušaj druge da saslušaš. Ali grozna tišina vlada već jedno vreme, čini mi se, da svi ćute. Morao sam sačekati Salon Vina u Beogradu, da konačno saberem utiske i uzmem pero u ruke.
Glavni razlog čudne tišine, čini mi se, je promena statusa naše vinarije u zakonskom smislu: sada smo u taboru onih (malobrojnih) registrovanih, upisanih u Vinarski registar Srbije. Nije vinarija ni po čemu menjala svoj profil, sadržaj, delatnost, stil rada, kapacitet, tehnologiju… ništa nismo menjali. Ostali smo to što jesmo: garažna vinarija, šta god to značilo. Jedino, što sad plaćamo pored svih dosadašnjih troškova i poveću sumu državi, knjigovođi, enologu (kojeg još nisam ni video) i akreditovanim (čitaj: privilegovanim) laboratorijama. I sada nas redovno kontrolišu iz inspekcije. (more…)
Na vinskom smo putu
Pre tačno godinu dana, omanji kamion sa opremom i radnicima je skrenuo prema podrumu SOMOGYI, i na svakom ćošku skretanja u selu i izvan, sve do podruma zastao, i postavio putokaze – table: ovo je pravac za podrum! Table čokolada boje sa stilizovanim simbolom grozda grožđa izgledale su kao ukras pored ostalih saobraćajnih znakova. Danas ovi znaci su deo slike o nama: još su na mestu, još pokazuju pravac, no od tri table dve su poput zgužvane hartije, iskrivljene, pa ispravljene više puta, boja oderana. Ja verujem, da su kombajni malko širi od puteva, na šta se seljani ćutke nasmeše i sagnu glavu. Jesi li siguran?Šta je, tu je. Više puta sam imao prilike da podignem sidro, radio sam u inostranstvu, ali, gde god čovek da ode, svuda počinje iz početka. Meni su koreni ovde. Ostajem.
(Dedin vinograd su oduzeli na bagljašu da bi isparcelisali za nove porodične zgrade, ali je otac tražio za sebe jedan plac i jedan za dedu. Na temeljima dedine kuće od ćerpiča sam kasnije podigao moj porodični dom. Staru lozu, koja je ostala na placu nismo isekli. Kako je nova kuća šira, koreni loze su danas duboko ispod zgrade. Svake godine špalir iznad terase daje svoj doprinos muskatnom suvarku, Aszu vinu. Upravo juče sam ubrao sasušene, botritisne i smrznute grozdove hamburga.)Ne idem nigde. Ostajem tu, sve više samo tu, samo u vinogradu, samo u podrumu. Zgražavam se prizora čak i puta od grada ka podrumu: umesto predivnog pejzaža ravnice – slika trajno urezana u sećanje iz detinjstva -, divlja deponija! Usred bela dana stanovnici tzv. novog naselja kolicima iznose svoje đubre na kraj sela. Travu od šišanja na zemljani put, grane pored, beton, šut u jame puta, komunalni otpad (staklo, keramika, plastika pa i strvine) koji korak od puta. Periodično, kroz duge platnene (tzv. vatrogasne) cevi ispumpavaju svoje septičke jame u dolinu na samom izlazu iz sela. Ali, kad dođe prava zima, sneg prekrije sve, i ponovo se vrati slika idile. Tako i kada leti sve zazeleni. (more…)
Njeno Veličanstvo ŠARDONE, selection 2009
O berbi godine gospodnje 2009 moglo bi se posebno pisati, s obzirom, da je procena bila više nego izvikana: možda čak bolja godina od 1968, koja je bila proglašena za wintage of the century, u našem regionu. Što se tiče našeg vinograda, rod je bio izuzetan: šećer u širi kabernea bio je 23%, što je za 3% više od brilijantne prethodne (2008) godine. Šardone je prva, devičanska berba 2009, i dala je širu sa 24% šećera, što je prevazišlo naša očekivanja. Brali smo je u punoj zrelosti, čak poneki čokot je dao i kasnu berbu. Količina roda ograničena, grozdovi jedri, zdravi. Iako smo krenuli putem odabira (selection), praktično nije bilo šta probirati. Materijal je bio fantastičan, ostalo je da se opredelimo: kakvo vino napraviti, pošto je ovo prvi put da imamo oficijelno belo vino, i upravo krećemo u doživljaj zvani ŠARDONE.
“Svetu preti šardonizacija!”- slogan je, koji još uvek odjekuje u krugovima vrhunskih ocenjivača vina. Mnogima je neshvatljivo, da ova sorta može parirati, pa i pobediti tradicionalni svet Rizlinga, doskoro kraljicu belih vina! Činjenica reinkarnacije i novog osvajanja tržišta ove stare francuske sorte dolazi iz novog sveta, iz Australije, i još više iz Amerike, Kalifornije. Ipak, tradicionalno, najbolji Šardone proizvodi se u Francuskoj, i to u Burgundiji. Ali burgundski tip vina nije za svakog, nije za sve prilike, i nije uvek za upoređivanje sa drugim ili istim vinima iz drugih vinorodnih krajeva. (more…)
Vrhunska vina malih vinarija (2)
Tehnologija: DA, Industrija: NE!
(2. Enologija)
Enologija je enološka tehnologija, tehnologija vina. Toliko, i ne više od toga. Ne prihvatam tezu, da je enologija umetnost, da je kulturološka nauka, da je to zanat u velu mistike. To jeste zanat, ali zanat sa čvrstom naučnom i tehnološkom podlogom. Enologija je jedan od izazova modernih tehničkih i prirodnih nauka, bojište, gde se čovek i njegovo znanje svakodnevno upoređuje sa genijalnošću majke prirode. Naravno, priroda pobeđuje, a čovek uči.
Pitao sam seljake, zašto su protiv upotrebe selektivisanih kvasaca, a oni su odgovorili: to je hemija. To nije hemija, to je mikrobiologija i biohemija, dodavali kvasac ili ne. Onda sam ih pitao, zašto ne seju seme kukuruza od ovogodišnjeg roda, već seju kupljenu semensku robu? E onda sam dobio lekciju o selekcijama i genotipovima od jednog punog školskog časa. U jednoj od mojih omiljenih knjiga Amerikanac doslovce izjavljuje: mi mali, kućni proizvođači vina možemo pouzdano praviti dobra vina samo, ako koristimo specijalne sojeve kvasaca, za koje znamo šta i kako rade, a neki Francuzi dozvoljavaju sebi taj luksuz da puste divlje kvasce u akciju, jer imaju moćne laboratorije, i peglaju proces vrenja, ako izmakne kontroli. A proces, bogami, izmiče često i kod opremljenih vinarija sa modernom tehnologijom i iskusnim inženjerima.
Vrhunska vina malih vinarija
Tehnologija: DA, Industrija: NE!
(1.Higijena)
Postoji večita diskusija kod vinogradara i malih proizvođača vina, pa i u redovima ljubitelja vina, šta je to “tradicionalna proizvodnja vina”, “prirodno vrenje”, a šta “hemija” i “veštačke manipulacije” u proizvodnji? Većina njih, koji se bune protiv modernizacije je odbrana tzv. tradicionalnog u cilju opravdavanja nemogućnosti da se drugačije proizvodi. Ta nemoć potiče pre svega zbog nemanja para za investiranje, ali i zbog neznanja i nestručnosti. Jer vino, pravo domaće vino, kažu oni, nastaje samo, priroda nam ga daje, a čovek može samo da ga pokvari ako se uplete sa svojim pametovanjem. Da li je baš tako?
Ali, pre nego li odgovorim na ovo pitanje, ispričam svoje argumente za i protiv. Dozvolite mi da prepričam jednu ruralnu anegdotu koja se (navodno) stvarno dogodila – meni su je pričali sa imenima i prezimeninma aktera, koje i lično poznajem. (more…)U podrumu
Barik burad od američkog hrasta, uvezeno iz Francuske sadrže već istaložena vina koja se dozrevaju. U podrumu nema vrenja, sem onog sekundarnog – jabučno kiselinskog. Svaka godina ima svoju burad, barem 12 meseci; svaka dobra godina barem 24 meseci, a one izuzetne godine, imaće privilegiju, da zadrže vino u barem dva bureta i više godina.
Navika trošenja crnih vina u svojoj ranoj, voćnoj fazi, kod nas je još uvek dominantna. Najviše je tražen božole tip, tj. vino koje je najmlađe, a to je godine roda iste ili prošle godine. Tako, da je veoma teško sačuvati makar i malu količinu za dozrevanje. Novi podrum donosi nova pravila. Od sada se obavezno sačekava period optimalnog dozrevanja, troše se samo viškovi količina – za narednu berbu i novo vino potreban je prostor.
Tako se flašira deo vina i dozreva se u bocama, od čega određena količina postaje i arhivska, sa kontrolom svake godine, kada se ritualno otvara i degustiraju odložena vina u društvu prijatelja enologa.
Vina iz podruma Somogyi
Podrum Somogyi
Prijatelji
Komentari