• DAN OTVORENIH PODRUMA

    May 18, 2016 // 0 Comments

    Tags: , , ,
    Posted in: Dešavanja, Prezentacija, sp-wine.com, Vinski podrum, Wine

    Manifestacija međunarodnog karaktera: dan, kada vinarije otvore svoja vrata da bi ljubitelji vina (turisti) doživeli mesto, gde se vino rađa.

    dan_otvorenih_podruma

    Sve je počelo u Italiji 1993. u Toskani, kada je stotinak vinarija odlučilo da odredi dan kada se u samim vinarijama degustira vino. Taj dan su nazvali „CANTINE APERTE“, što znači: otvoreni podrumi. Pravi razlog tome je specifičnost italijanske vinske industrije: mnoštvo vinarija, malih i velikih, vezani za sopstvene vinograde obično nemaju degustacione sale, kao one u Kaliforniji ili širom Australije, već je ovu ulogu preuzelo ugostiteljstvo. Vinski turizam je veoma razvijen u Italiji, ipak, Toskanci su odlučili da dodaju kvalitet više vinskoj kulturi: dođite, pogledajte, pitajte, probajte – odgovori iz prve ruke. Read the rest of this entry »

  • KAKO UČITI o VINU: DIONIS vs. DIOGEN … odvojite emocije od činjenica…

    January 18, 2016 // 0 Comments

    Tags: , , , , , , , ,
    Posted in: Tehnologija vina, Wine

    (post preuzet i preveden sa sajta http://www.winepros.org/)

    Svaka zdrava punoletna osoba može uživati u senzualnim i psihičkim zadovoljstvima umerenog konzumiranja vina. To ne zahteva nikakvo znanje ili veštinu osim prinošenja čaše usnama i gutanju. Međutim, sav senzorni doživljaj vina može se preobraziti iz prostog u produbljeno uživanje uz samo malo znanja o tome kako čovek doživljava „okus“ i osnovno razumevanje razloga zašto vino može imati toliko različitih varijacija ukusa.

    image1Kada sam počinjao da degustiram vina, beše širok izbor veoma različitih ukusa, brendova, vrsta, godišta i regiona, zaželeo sam da saznam ZAŠTO? Read the rest of this entry »

  • LEPA I MANJE LEPA (apsurdna sudbina ocenjenih vina)

    December 22, 2015 // 0 Comments

    Tags: , , , , , , , , , ,
    Posted in: Dešavanja, Prezentacija, sp-wine.com, Tehnologija vina, Wine

    Kažu, u Srpskom jeziku sasvim je pravilno reći: lepo vino. Taj famozni atribut redovno se koristi, ne samo u svakodnevnoj konverzaciji, već, bogami, i u zvaničnom ocenjivanju vina, od strane eminentnih vinskih sudija, somelijera, vinskih blogera i drugih vinskih eminencija. Ono malo što znam od jezika, u Mađarskom i Engleskom, a verujem ni u drugim jezicima ovaj termin baš ništa ne znači u opisu ili oceni jednog vina. A možda i nisam u pravu. No, jedno znam sigurno: vino je lepo, znači MENI se sviđa, JA kažem, da je ovo vino lepo i tačka. (Zašto me ne čudi da je baš kod nas, u Srbiji to tako normalno?). Read the rest of this entry »

  • GARAŽNI VINARI BEZ GARAŽA (Davidi lažnjaci bez Golijata)

    January 16, 2015 // 1 Comment

    Tags: , , , , , ,
    Posted in: Vinski podrum

    Odavno nisam obnovio ovaj svoj vinski blog, nisam smogao snage da napišem valjani članak, a kad nešto ne mogu uraditi najbolje (i to nije samo vino) onda bolje da i ne započnem. Tako su me učili, i to bi savetovao svima, naročito onima, koji prenose znanje, onima koji grade budućnost na ovaj ili onaj način. Ako ne znaš, onda ćuti i osluškuj, pokušaj druge da saslušaš. Ali grozna tišina vlada već jedno vreme, čini mi se, da svi ćute. Morao sam sačekati Salon Vina u Beogradu, da konačno saberem utiske i uzmem pero u ruke.

    Glavni razlog čudne tišine, čini mi se, je promena statusa naše vinarije u zakonskom smislu: sada smo u taboru onih (malobrojnih) registrovanih, upisanih u Vinarski registar Srbije. Nije vinarija ni po čemu menjala svoj profil, sadržaj, delatnost, stil rada, kapacitet, tehnologiju… ništa nismo menjali. Ostali smo to što jesmo: garažna vinarija, šta god to značilo. Jedino, što sad plaćamo pored svih dosadašnjih troškova i poveću sumu državi, knjigovođi, enologu (kojeg još nisam ni video) i akreditovanim (čitaj: privilegovanim) laboratorijama. I sada nas redovno kontrolišu iz inspekcije. Read the rest of this entry »

  • Na vinskom smo putu

    February 10, 2014 // 0 Comments

    Tags: , , , ,
    Posted in: Prezentacija, sp-wine.com, Vinograd, Vinski podrum, Wine

    Mobile_20130303_125543Pre tačno godinu dana, omanji kamion sa opremom i radnicima je skrenuo prema podrumu SOMOGYI, i na svakom ćošku skretanja u selu i izvan, sve do podruma zastao, i postavio putokaze – table: ovo je pravac za podrum! Table čokolada boje sa stilizovanim simbolom grozda grožđa izgledale su kao ukras pored ostalih saobraćajnih znakova. Danas ovi znaci su deo slike o nama: još su na mestu, još pokazuju pravac, no od tri table dve su poput zgužvane hartije, iskrivljene, pa ispravljene više puta, boja oderana. Ja verujem, da su kombajni malko širi od puteva, na šta se seljani ćutke nasmeše i sagnu glavu. Jesi li siguran?

    Šta je, tu je. Više puta sam imao prilike da podignem sidro, radio sam u inostranstvu, ali, gde god čovek da ode, svuda počinje iz početka. Meni su koreni ovde. Ostajem.

    (Dedin vinograd su oduzeli na bagljašu da bi isparcelisali za nove porodične zgrade, ali je otac tražio za sebe jedan plac i jedan za dedu. Na temeljima dedine kuće od ćerpiča sam kasnije podigao moj porodični dom. Staru lozu, koja je ostala na placu nismo isekli. Kako je nova kuća šira, koreni loze su danas duboko ispod zgrade. Svake godine špalir iznad terase daje svoj doprinos muskatnom suvarku, Aszu vinu. Upravo juče sam ubrao sasušene, botritisne i smrznute grozdove hamburga.)

    Ne idem nigde. Ostajem tu, sve više samo tu, samo u vinogradu, samo u podrumu. Zgražavam se prizora čak i puta od grada ka podrumu: umesto predivnog pejzaža ravnice – slika trajno urezana u sećanje iz detinjstva -, divlja deponija! Usred bela dana stanovnici tzv. novog naselja kolicima iznose svoje đubre na kraj sela. Travu od šišanja na zemljani put, grane pored, beton, šut u jame puta, komunalni otpad (staklo, keramika, plastika pa i strvine) koji korak od puta. Periodično, kroz duge platnene (tzv. vatrogasne) cevi ispumpavaju svoje septičke jame u dolinu na samom izlazu iz sela. Ali, kad dođe prava zima, sneg prekrije sve, i ponovo se vrati slika idile. Tako i kada leti sve zazeleni. Read the rest of this entry »

  • Cabernet – šampion, a iz Banata

    January 28, 2014 // 0 Comments

    Tags: , , , , , , , , ,
    Posted in: Nagrade, Vinograd, Wine

    (na takmičenju “Najbolje vino Srednjeg Banata 2013”, vino Cabernet Sauvignon 2011, Podrum SOMOGYI, proglašeno je za apsolutnog pobednika)

    Svašta! – reče uvaženi enolog – šta mi napričaste. U Banatu ne može uspeti sorta poput Cabernet Sauvignon-a! Ona traži više sunca, kasno dozreva, ne trpi kišne hladne jeseni, vlažno tlo, hranjivom bogata zemljišta… Kažu, za ravnice Banata je slankamenka ili bele sorte, poput rizlinga, a od crvenih jedino možda portugizer. Cabernet hladnih ravnica je pun metoksipirazina, jedinjenja koja daju vinu ukus zelene babure (paprike), trave, zemlje, kuvane špargle, zelenog bibera, a pri tome je to vino slabo i “liht”, nema jačinu, nema boju, štrče oštre kiseline i još oštriji tanini…

    Ima tu istine. I sam sam probao bezbroj takvih Caberneta, i opis bi bio, baš kao što je gore izrečeno. Pri tome ni traga o specifičnoj aromi crne ribizle, šumskog voća, šljive, itd. Da mi nisu rekli, nikad ne bi prepoznao sortu. I ne samo kod nas, u Banatu. Pre neku godinu na studijskom putovanju po Austriji, degustirao sam u jednoj zadružnoj vinoteci “dežurno” vino. Dežurno vino se određuje kod njih tako, što svakog dana neko iz zadruge postavi svoj uzorak vina na besplatnu javnu degustaciju. Taj dan je bio Cabernet, koji je bio očajan, upravo zbog metoksipirazina. Bio je to loš dan za mene.

    Ne jednom sam slušao cenjene profesore naših univerziteta, gde nam savetuju, da se klonimo Caberneta. Nije za nas. Prošle godine u Aradcu, gde je i naš vinograd, sadio se nov vinograd, i vinogradar se opredelio za uvozne kaleme. Predstavnik ugledne talijanske firme, je preporučio nekoliko sorti, među kojima čak i Marselan, pri čemu je posebno naglasio da Cabernet nikako ne savetuje – nipošto severnije od Niša!

    Read the rest of this entry »

  • VINO I ČORBAST PASULJ!

    March 16, 2013 // 0 Comments

    Tags: , , ,
    Posted in: Wine

    Postoje jela, koja se teško ili nikako ne uparuju sa vinom. Po nekim blogerima ova izjava škripi: stvar ukusa i svar poznavanja vina – kažu oni. Jedno je sigurno, ne znate, ako ne probate. Naravno, o ukusima i da ne govorimo (o ukusima se ne raspravlja). U mom podrumu dosad sam doživeo dijametralno suprotne ocene istih vina od ljudi, koji su pokazali zavidan nivo kulture vina.

    Opšta literatura, knjige za početnike, sveznajuće knjige vina govore o pravilima belo meso – belo vino, riba – samo belo vino, crvena mesa – crveno vino itd. Danas već znam, da izuzetaka ima više nego pravila. Ali, važne su to knjige, zato, što otvaraju vrata onima, koji još ništa ne znaju o vinu, i ako postupe obrnuto, prvi šamar će ih udaljiti od daljeg učenja, i poneki nikad neće naučiti i doživeti čari uživanja u degustaciji vina. Bolje knjige govore o faktorima, koji ometaju degustaciju vina. Jedna od “otrova” jeste ljuto. Ljuta paprika. Prezačinjena jela. Paprika, kao takva. Kisela jela. Teško upariva jela su jela od testa. Do skoro i mi smo uz picu pili pivo, i bio sam ubeđen, da je to jedino rešenje. Tako pišu i ugledni gastro portali. Nedavno, međutim, na stidljiv tekst napisan na Snooth-u o pokušaju uparivanja pice sa vinom, gde autor polazi upravo od činjenice, da se talijanska pica uživa tradicionalno sa pivom, sledi nekoliko burnih reagovanja ljudi, koji žive u Italiji i demantuju ovu tezu: Italijani (pa i oni) piju vino a ne pivo uz sve vrste pica – uglavnom Kianti, i druga lagana voćna crvena vina! Read the rest of this entry »

  • PISMO IZ POTPALUBLJA: Srpska ilegala garažnog vinarstva

    December 21, 2012 // 1 Comment

    Tags: ,
    Posted in: Wine

    Domaće vino. Kako to dobro zvuči. Ili možda kako je to dobar izgovor, da se proda bilo šta za budzašta! Slika današnja. Domaći hleb. Domaći sir. Domaća kobasica. Domaći ajvar.. sve od poznatih velikih proizvožača, iz prave pravcate industrije, na rafovima megamarketa.

    Čudno zar ne? Ako se ne osećate prevarenim, džaba vam i pričam. Ovaj ukradeni termin služi samo da bi se roba prodala priglupom, kratkovidom kupcu bušnih džepova. Jer zašto bi bio proizvod domaći? Kande je receptura babina? drevna? preneta sa kolena na koleno? U industriji, gde samo cevi imaju kolena. Gde je sve računarom izračunato i kontrolisano, standardizovano. ISO 9999, E999, HACCP… i na kraju: deklaracija na proizvodu (jer moliću fino, kupac se ne sme prevariti), i dedina slika kako suče brkove: DOMAĆE! Tzv. Domaći proizvodi u prodavnicama lažno se predstavljaju, i za mene je to znak upozorenja: šta ne treba ni probati. Read the rest of this entry »

  • STONA VINA – zakonom zapečaćena sramota (ili: nemojte verovati Srpskim etiketama!)

    April 8, 2012 // 0 Comments

    Tags: , ,
    Posted in: Wine

    Ovo bi trebalo da je priča o jednom izuzetnom vinu, ili doživljaju degustacije, ali nije. Izuzetno vino, koje smo degustirali u porodičnom krugu je stvarno izuzetno: Jacob’s Creek Reserve Barossa Shiraz 2007. Sira (Syrah, Shiraz) je i inače jedna od mojih omiljenih vrsta vina, koje se pije u posebnim prilikama. Loš Sira (izuzev nekih domaćih eksperimenata) još nisam probao, ali zato beležim izuzetna i još bolja. Vylyan-ov Villányi Syrah 2003, je na vrhu rang liste, probali smo ga prošle godine u Pešti. Kod kuće je pravi hit bio Dibonis-ov Sira, koji se danas zove DiShiraz cuveé; oduševio me pre nekoliko godina, danas je svakako među najboljima na domaćem tržištu, ali ni nalik na one prve boce, i daleko od svetskih standarda. Šta čini Sira toliko kvalitetnim, kako postaje tako dzsemast, balsamičan, pun kompleksnih aroma, gust i baršunast, a istovremeno je voćast i pitak? Nekoliko važnih stvari, a sve ćemo odmah pročitati sa etikete. Read the rest of this entry »

  • AUDACES FORTUNA IUVAT – 4. Vinsko Veče u gradu Zrenjaninu

    February 24, 2012 // 0 Comments

    Tags: , , , , , ,
    Posted in: Dešavanja, Prezentacija, Wine

    Bezkompromisno o sistemu vrednosti – ovako ću početi ovaj tekst. Pošto od svih upitanih Da li smatrate, da grad Zrenjanin treba ovakvu manifestaciju?, svi, tj. 100% njih je odgovorilo potvrdno, nakon četiri godine i četiri Vinskih Večeri, vreme je da se napiše zaključak i pouka.

    Neko će primetiti, da su upitani bili gosti, pa naravno da neće reći da im se ne sviđa, i da su bacili pare. Ja ću protivreći argumentom, da onaj ko nije ni probao, taj i ne može znati dali je dobro ili loše. Zatim, u anketi je bilo 19 pitanja, i statistika govori da su upitani veoma strogo i zainteresovano odgovorili: treba, još kvalitetnije, još stručnije. Po svaku cenu. A cena za date usluge i doživljaj, merena u dinarima je za 80% njih zadovoljavajuća, za 15% njih čak niska (!). Svega je jedna osoba od upitanih odgovorila da je cena visoka. Oni, koji su rekli da je cena niska verovatno su obavešteniji, ili realniji u proceni, pošto ekenomske kalkulacije nakon podvlačenja linije govore o negativnom bilansu. Naravno, da smo to znali unapred, želeli smo da cena ostane ista kao i prošle godine, i tako smo i uradili. Gubitak će se pokriti (nadamo se) iz datih i zakasnelih donacija. I ako se i ne vrati, smatraćemo to investicijom u kulturu, u KULTURU VINA. Read the rest of this entry »